 |
| Архангел Михаило |
 |
| Архангел Гаврило |
Крсна слава и њена обележја
Свака православна српска породица има свог домаћег свеца – заштитника, кога слави свечано сваке године, а који се назива: КРСНА СЛАВА, КРСНО ИМЕ, СВЕТИ, СВЕЧАРИ… Назив Крсна слава долази од крштеног имена појединих породица или племенских старешина, који су свеца, у чији дан су крштени, узимали за свога заштитника, а своме потомству остављали да га и они славе.
На дан своје Крсне славе Срби настоје да оставе све послове, како би се што боље припремили за прослављање свога заштитника. Крсна слава код Срба има искључиво црквено – молитвени карактер. Слави се најпре у цркви, на Литургији, где се спомињу, са анђелима и светима, наши живи и упокојени сродници по телу, па се тек онда преноси у дом и ту наставља. Породична заједница је наставак црквене заједнице.
“Где је Србин – Тамо је и Слава”, али и обратно: “Где је Слава – тамо је и Србин”. Једно без другога је незамисливо. Пошто само Срби имају Крсну славу, то значи да Србин без Славе, ни верски ни национално није припадник ни Цркве нити нације.
Слава је, дакле, један од видљивих израза српске побожности. Кад се за једног Србина каже: “Он слави,” тиме је све речено. Тај Србин има везу са својом црквом, учествује у њеном благодатном животу. И обратно, онај који не слави, он је као грана одсечена од стабла.
Нема коментара:
Постави коментар