Наш пример је главно што може помоћи у васпитању наше деце. Ми морамо бити пример и образац на који ће се ослањати наша деца.Зато када нема родитеља који би били достојан при-
мер деци, као последицу данас имамо да не можемо наћи људе који би се показали корисним за Цркву, свет, државу... То је грешка која се укоренила у друштву. Говоримо да смо ми већ порасли и да све можемо посматрати, испробати. Али за децу ово апсолутно не приличи.
Оно што не приличи за децу, не приличи ни за одрасле. Мени је жао родитеља који нашим данашњим средствима покушавају да одгоје децу. Прототип морамо бити ми. Деца морају бити копија нас, калк. А дете, као што се каже у Светом Писму, „ово је син његове мајке”. Тако су
говорили и Грци: „Ово је син своје мајке”. У породици мора бити мир, тада ће се и деца држати своје породице. Када се дешавају непрестани конфликти, свађе – деца ће отићи одатле, она ће тражити себи гнездо негде на другом месту. Човек од најмањег до најстаријег увек тражи топле загрљаје. Не треба да буде ни вика, ни неслагање, ни свађа – све ово потреса породицу од самог њеног темеља. Дете је принуђено да бежи тамо-амо, да би било где нашло топлину. После овога већ долази у Цркву, у државу да би научио што је потребно, али најпрече су му морали дати његова мајка и отац. Осим тога хоћу да вас посаветујем: водите децу оба-
везно на ходочашћа по манастирима.
Архимандрит Григорије, игуман атонског манастира Дохијар
Каленић, бр.5, 2017.
мер деци, као последицу данас имамо да не можемо наћи људе који би се показали корисним за Цркву, свет, државу... То је грешка која се укоренила у друштву. Говоримо да смо ми већ порасли и да све можемо посматрати, испробати. Али за децу ово апсолутно не приличи.
Оно што не приличи за децу, не приличи ни за одрасле. Мени је жао родитеља који нашим данашњим средствима покушавају да одгоје децу. Прототип морамо бити ми. Деца морају бити копија нас, калк. А дете, као што се каже у Светом Писму, „ово је син његове мајке”. Тако су
говорили и Грци: „Ово је син своје мајке”. У породици мора бити мир, тада ће се и деца држати своје породице. Када се дешавају непрестани конфликти, свађе – деца ће отићи одатле, она ће тражити себи гнездо негде на другом месту. Човек од најмањег до најстаријег увек тражи топле загрљаје. Не треба да буде ни вика, ни неслагање, ни свађа – све ово потреса породицу од самог њеног темеља. Дете је принуђено да бежи тамо-амо, да би било где нашло топлину. После овога већ долази у Цркву, у државу да би научио што је потребно, али најпрече су му морали дати његова мајка и отац. Осим тога хоћу да вас посаветујем: водите децу оба-
везно на ходочашћа по манастирима.
Архимандрит Григорије, игуман атонског манастира Дохијар
Каленић, бр.5, 2017.
Нема коментара:
Постави коментар