СВЕШТЕНСТВО

   У православној цркви постоје три свештеничка чина: епископ (владика), свештеник (пресвитер, јереј и ђакон. То је Света тајна којој се приступа чином рукополагања (хиротоније).

   Свети апостоли и ученици исуса христа у педесети дан након Христовог Васкрсења примили су благодат Духа Светога, који су потом, чином рукополагања, преносили на епископе широм онда познатог света, а ови на свештенике. Тако се благодат Духа Светога преноси до данашњих дана.

   Чин рукополагања обавља се у олтару, на Литургији.

Његово Преосвештенство 
Епископ жички Г. др Јустин

   Епископ има највећу власт у епархији која му је поверена на управу. Он рукополаже свештенике, за одређене парохије, и ђаконе, који помажу у свештеничкој служби.

Епископе бира свети архијерејски сабор једне помесне цркве (нпр. СРпске Православне Цркве) и рукополаже их патријарх са епископима.

   У цркви постоје два реда: световни (мирски) и монашки. Епископи се бирају само из монашког реда. Ђакони у монашком реду зову се јерођакони, а свештеници јеромонаси.

   ПОчасно звање свештеника мирског реда су: протонамесник, протојереј и протојереј - ставрофор, а монашког: синђел, протосинђел, протосинђел, игуман и архимандрит.

   У епископском чину су следећа достојанства: митрополит, архиепископ и патријарх. Данас постоји и викарни епископ, који помаже епископу у одређеној епархији.

СВЕШТЕНИЧКА БЛАГОДАТ

  И свештеник је човек као и други људи, али он је рукополагањем добио благодат Духа Светога, тако да може обављати црквене Свете тајне. када указујемо поштовање свештенику, ми то радимо првенствено због благодати која је на њему, када му исказујемо непоштовање, ми се од те благодати удаљавамо.

ПРАВОСЛАВНИ ДЕЧЈИ КАЛЕНДАР, 2018