Рудничку нахију представљао је Милан Обреновић, а Пожешку - Радич Петровић, војвода драгачевски и Милић Лукић, кнез драгачевски.
Од духовника из Пожешке нахије био је присутан Милутин Илић, протојереј пожешки и ужички из Гуче.
Прота Милутин Илић Гучанин рођен је 1729. у Гучи. Један је од вођа Првог српског устанка. У марту 1804. године предводио је 700 својих Драгачеваца у борби за ослобођење Чачка од Турака. Две године касније постао је старешина Пожешке нахије, чије је седиште пренесено у Чачак. Нахијску устаничку војску победоносно је водио од Боја на Лопашу (1806) до битака око Ужица и Сјенице. Савременици су записали да је сва нахија ишла за њим као за светим краљем и да је био човек са којим се мало ко може поредити. Добио је 11. јануара 1811. као старешина Пожешке нахије, од вожда Kарађорђа војводску диплому и власт над 24 драгачевска села, Пожегом, Бакионицом и Пријановићима. Kада су Турци у крви гушили устанак, остао је са народом. Склонио се у манастир Свете Тројице на Овчару. Ту је умро и сахрањен. У споменик му је уклесано: „Зде почивает раб божи Милутин Илић от села Гуче. Јануара 14 љета 1814.“ Kасније су му мошти пренете у Гучу и сахрањене поред тамошње цркве. Има улицу у центру Гуче.
Извори: "Историја Чачка" Горан и Данијела Давидовић
Удружење "Наше Драгачево"
 |
Порта Цркве Светог архангела Гаврила у Гучи
|
 |
| Застава Карађорђевих устаника 1804-1813. |
Нема коментара:
Постави коментар