ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

   Дан примирја у Првом светском рату, 11 новембар, обележава се у Републици Србији од 2012. године као државни празник, под званичним називом „Дан примирја у Првом светском рату - спомен на невино пострадале у раздобљу између 1914. и 1918. године“. На овај дан, 1918. године, представници сила Антанте су у железничком вагону у Kомпијену, у Француској, потписале примирје са Немачком, чиме је окончан Први светски рат. Треба напоменути да је овде симболика броја 11 значајна, јер је мир потписан у 11 сати, 11. 11. 1918. године. На страни држава победница нашла се и Kраљевина Србија, која је и поред окупације и великог страдања успела да оствари свој ратни циљ, прокламован у Нишу 1914. године, а то је стварање Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
   Овај празник обележавају и државе које се налазе у западној Европи, а које су се нашле на страни држава победница у Првом светском рату. У Француској сваког 11. новембра највиши званичници одају пошту војницима погинулим у Првом светском рату, али и у каснијим сукобима. У црквама се служи миса погинулима. У Великој Британији Дан примирја се обележава државном церемонијом полагања венаца код Меморијалног центра и на гробље ветерана, а церемонију предводи, обично, неко из краљевске династије. И у другим земљама Европе на сличан начин се обележава тај дан, полагањем венаца испред меморијалних центара или гробља палим борцима, а уобичајено је да се носи тамнија одећа и амблем који симболизује тај дан. У Америци и Аустралији 11. новембар се слави као Дан сећања и обележава се на сличан начин, а у аустралијским градовима све државне зграде и установе осветљене су црвеном бојом.
   У Србији се Дан примирја обележава, полагањем венаца код Спомен-костурнице бранилаца Београда и Споменику незнаном јунаку на Авали. Овај празник је обележаван у Kраљевини СХС, касније Kраљевини Југославији све до почетка Другог светског рата.
    Цвет који симболизује овај Дан примирја у Србији је Наталијина рамонда. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић. Он припада ендемској врсти цветова који расте у само појединим деловима Балканског полуострва, и на планини Kајмакчалан, која је била за Србе приликом пробоја Солунског фронта прва тачка на којој су Срби ступили на тло Kраљевине Србије, и представља цвет феникс који и када се осуши, ако се залије, може да оживи. Тако да тај цвет представља и снагу којом се српски народ обнавља и уздиже из пепела у којем је био четири ратне године од 1914 до 1918. године.

извор: ОШ "Академик Миленко Шушић" Гуча