Благовесник: април 2020

уторак, 28. април 2020.

Молитва Пресветој Богородици

Гуча

28. април, 170 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ "АКАДЕМИК МИЛЕНКО ШУШИЋ", Гуча

Основна школа „Академик Миленко Шушић“ данас обележава 170 година постојања. На жалост, новонастала ситуација, изазвана пандемијом, прекинула је све припреме које су биле у току. Ученици су са својим наставницима вредно припремали програм прославе Дана школе и обележавања јубилеја, али све ово сачекаће неке боље дане и повратак ученика у школске клупе. Овим путем желимо да вас подсетимо на значај школе у нашим животима, као и на историјат једне од најстаријих школа у Драгачеву и да на овај, тренутно једини могућ начин, обележимо сви заједно јубилеј наше школе. Срећан Дан школе!
Основна школа у Гучи започела је са радом још давне 1850. године и то као троразредна, али се од самог почетка сусрела са многобројним проблемима везаним, првенствено, за услове рада. У каквом је стању школа била најбоље говори следећи цитат ,,У Гучи је начињено зданије школско и народ целог среза за ово платио 17 000 гроша. Ово зданије, истина да је ново, но тако је зло начињено да су га још сад са дирецима изнутрара подупрети морали да на ученике таван не падне, кров му је крив и тако, спрам пространства, ниско спуштен. Изнутра је такође зло расположено: начињене су четири собе и ходник који кроз сред зданија иде, кујне нема него се у ходнику, уз оџак, кувати мора. Собе, које никакве сразмерности немају, нису патосане, а и цело зданије није свршено како треба, а мајстори су новце примили и отишли“.

У извештају о стању школе, школске 1870/71. године може се видети да су гучку школу похађала 52 ученика, међу којима је било највише трећака, али је велики број њих често изостајао из школе, углавном због лошег здравља. Ученици нису имали основна учила и књиге, тако да је министар просвете захтевао од гучке општине да „ученицима што пре набави букваре и таблице, да се постара да ђаци редовно похађају школу и родитељи да им редовније доносе храну и преобуку“.
У наредних десет година школа у Гучи је пролазила кроз разне фазе, чак је претило и затварање, а у извештају из 1880/81.г. тражи се од Министарства просвете отварање и другог одељења, јер је било чак 114 уписаних ђака.
Године 1891. направљена је нова школска зграда, која је имала три учионице, канцеларију, ходник и служитељску собу.
Почетком XX века број ученика се повећавао, тако да је на постојећој згради подигнут још један спрат. Спрат је подигнут 1928.године од обвезница које је школа добила на име ратне одштете.
У Другом светском рату школа је оштећена приликом бомбардовања 1942. и при томе је изгорела школска архива.
После Другог светског рата основна школа у Гучи прераста у прогимназију „седмољетку“ (Решење Министарства просвете Народне Републике Србије бр. 2589 од 24. јула 1946.). Од тада у ову школу долазе деца из других села Драгачева па се број ученика знатно повећао. Школа је у то време располагала са свега шест учионица, па су се морале тражити и учионице ван школске зграде.
Имајући у виду веома скучен школски простор, 14. марта 1954. године покренута је акција за изградњу нове школске зграде, али без видних резултата. Исто питање покреће се и 1957. године.
Решењем Народно Ослободилачког Одбора бр.1850 од 28.априла 1957. године школа је прерасла у основну школу обавезну за сву децу са њене територије од 7 до 15 година.
Године 1958. именован је грађевински одбор и почела је градња. Пошто је школа грађена етапно, први део урађен је 1961. и одмах усељен, а други део 1963. Kоначни радови завршени су 1971. године .
У саставу ове школе данас раде издвојена одељења Рти, Горња Kраварица, Тијање и Турица. Свако од издвојених одељења има адекватну школску зграду са пространим учионицама, кухињом и санитарним чвором.
Године 1960. школа је добила назив Основна школа Гуча, а већ 1. јануара 1963. године одлуком Скупштине општине Лучани, на предлог радног колектива школа добија име команданта Драгачевског партизанског батаљона, народног хероја Богдана Kапелана. Од тада, школа у Гучи носи назив „ Богдан Kапелан“.
Назив Основна школа у Гучи школа носи од 19. августа 2004. године.
Основна школа у Гучи почела је са радом 1962. године.
Недавно, тачније 10.06.2013. године, наша школа је добила ново име, сада са поносом изговарамо ОШ „Академик Миленко Шушић“.

недеља, 26. април 2020.

ВИКА СТАРИКОВА - Русское поле / Поздрав од Александре!

Гуча, 26.4.2020.

Свети владика Николај, СЛАВА ТЕБИ ХРИСТЕ / Поздрав од Алексеја!

У ПРИРОДИ ПОСТОЈЕ ПРИМЕРИ КОЈИ ЛИЧЕ НА ВАСКРСЕЊЕ. НА ПР. ГУСЕНИЦА - ЛЕПТИР, ЈАЈЕ - ПИЛЕ...

Гуча

ТАЈНЕ ПРАЗНИКА: Томина недеља

Прослава Васкрса у породици Мијатовић

ГУЧА

УКРШТЕНИЦА / Благодарност

ЛИТУРГИЈА, 3. Пут у Царство Божије

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, ГУЧА

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

4.5.2019.

ПУТ У ЦАРСТВО БОЖИЈЕ
Почетак Литургије речи

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ)

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ

Прочитајте више »

субота, 25. април 2020.

Свети владика Николај, РАДУЈТЕ СЕ!

"ЉУБИЧАСТА КИША"
Чачанска гимназија, април, 2020.

Васкршња порука Анђелије

Дечји хор „Растко” при храму Светог Саве: Нашем владики Стефану

ВЕРОУЧИТЕЉ - ВАСКРС

петак, 24. април 2020.

СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ, 23. април / Бећковић: Одговори на сва питања су у једној књизи – Библији

Српски академик Матија Бећковић изјавио је поводом Светског дана књиге да је епидемија вируса корона много учинила за књигу јер су почели да је читају и они који раније нису и да трагају за неким одговорима, а сви они садржани су у једној јединој књизи – Библији.

– Сви траже књигу у којој је већ описано оно што доживљавамо, мислим на целу ову корону и пандемију која је ујединила читав свет. Сви траже ту једну књигу, а не морају много да је траже. Постоји само једна једина књига и у њој је то све већ описано – рекао је Бећковић Срни.
Он је истакао да је, „можда, и нека правда да и ми доживимо нешто што су доживели наши преци у претходним вековима“.
У осврту на атмосферу која је пратила овогодишње обележавање Васкрса у Србији и у свету, Бећковић је рекао да је некада само Пилат „прао“ руке, а да то данас чине сви.
– Некада, пре две хиљаде година само је он прао руке, а после двије хиљаде година перу их сви сваки дан. Све чешће и дуже. Већ је неки свештеник рекао како је Пилат ставио стражу око Христовог гроба, да му не да да васкрсне, а ових дана смо гледали страже испред наших цркава – навео је Бећковић.
Говорећи о свом стваралаштву, Бећковић је рекао да је оно што он сам себи није успевао да забрани, а то је да не излази из куће, учинила корона тако да у време епидемије много ради и има посла за својим столом за још сто година.

извор: iskra.co

Чачак, 1.11.2019.

четвртак, 23. април 2020.

Свети Никола Жички, Људи ликујте / Епископ ремезијански Г. Стефан и дечији хор "Растко", при Храму Светог Саве

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ

Самоуки уметници из Драгачева

Дуборез браће Копривица из Лучана

Благослов
др Никола Ковачевић, Лучани
април, 2020.
Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча

среда, 22. април 2020.

СЛАГАЛИЦА: БЕЛИ АНЂЕО

СЛАГАЛИЦУ ПРЕУЗМИ: ОВДЕ

Гуча, Христос Воскресе!

Гуча

Београд

Поздрав од Андреја!

Гуча

МАРИЈО СЛАВНА

Ученице Математичке гимназије, Београд

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ

ОСМОСМЕРКА: ВАСКРС

Горњи Милановац
ОСМОСМЕРКУ ПРЕУЗМИ ОВДЕ

уторак, 21. април 2020.

Књиге вероучитеља Ђорђа

Аутор издаваћке куће Пчелица из Чачка је и вероучитељ Ђорђе Чоловић, аутор књига СВЕТИ САВА – ОД ПРИНЦА ДО СВЕЦА, СЛАВЕ – ОБИЧАЈИ И ТРАДИЦИЈА. Прича о Васкрсу и традицији фарбању васкршњих јаја у црвену боју.

МИ НЕДЕЉУ ПРАЗНУЈЕМО

Света Архијерејска Литургија, 2016.

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

ЛИТУРГИЈА, 2. Време је да се служи Господу

ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ СЛУЖИ ГОСПОДУ
Приношење

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ)

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ

ТВ серија која нас уз тумачења и историјска објашњења на занимљив начин води на путовање кроз Литургију има девет епизода, у трајању од по 30 минута.

Прочитајте више »

понедељак, 20. април 2020.

ЗА МИЛИОН ГОДИНА

Чачак

Зашто се за Васкрс фарбају јаја? / Поздрав од Сашке, Саре, Анђе и Марка!

Гуча

Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Kао што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.

А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Магдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.

Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Kажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Kрв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.

извор: eparhija-zicka.rs