Kод Срба постоји један леп, стари обичај којим се исказује добродошлица госту. Реч је о обичају да се гост који дође у неко српско домаћинство послужи слатким и чашом воде. За слатко се увек бира најбоље и најлепше воће, а најчешће су то дуње, вишње, трешње, смокве, боровнице, купине и шумске јагоде. Оно се увек служи на најлепшем послужавнику који домаћица има у кући, у малим чинијама, уз чашу воде. Записано је да су још у 19. веку многи странци који су тада посећивали Србију били пријатно изненађени начином на који су угошћени у српским домовима. Уз искрен осмех, домаћица би их у знак добродошлице понудила слатким и водом, а из њихових каснијих бележака сазнајемо да се овај наш специјалитет може поредити са најфинијим слаткишима на Западу.
Serbs have a nice old custom to welcome guests to their home. The custom is to serve slatko (meaning "sweet") and a glass of water to a guest who comes to a Serbian house. The simplest explanation of the term "slatko" is that it's fruit cooked in a thick syrup of sugar and water. Only the best and the most beautiful fruits are used to make slatko, and most commonly used fruits are quinces, cherries, figs, blueberries, blackberries and wild strawberries. Slatko is always served on the most beautiful tray in the house, in small bowls, with an obligatory glass of water. It is written that in the 19th century many foreigners who visited Serbia were pleasantly surprised by the way they were welcomed in Serbian homes. The hostess would welcome them with a sincere smile and offer them slatko and water. Later, from their notes, we learned that this specialty of ours can be compared with the finest sweets in the West.
Нема коментара:
Постави коментар