недеља, 10. новембар 2019.
петак, 8. новембар 2019.
Маја Ковачевић и „Света Петка“, или „Скаска о Светој Петки“
,,Са вером долази Христос у срце, а са Христом љубав“, речи су великог Светог владике Николаја Велимировића, највећег српског црквеног писца и беседника. Ова мисао је уткана у све оно што је до сада представљено у две издате књиге Маје Kовачевић са тенденцијом да се у даљој будућности изнедри читав циклус прича о најпопуларнијим личностима православља, онима који су својим животом и делима заслужили ,, ореол од сунца, светлости, доброте и љубави“.Да је владика жив, поносио би се Мајом Kовачевић, мајком једанаесторо деце, женом која се на више начина бори за опстанак традиционалних породичних вредности у српском народу. Један од њених начина јесте и-писање! Постигла је успех својом дивном књигом за децу, родитеље и све верујуће, ,,Света Анастасија Српска“, када је у форми скаске, успешно и маштовито надоместила недостатак података о детињству, одрастању и младости Свете Анастасије, мајке Светога Саве.
Руководећи се истом идејом и жељом да деци и осталим читаоцима приближи свет православља на прикладан начин, Маја Kовачевић је написала још једну скаску, овог пута о омиљеној светици у нашем народу, Светој Петки.
Избор није случајан јер многе српске породице славе ову светитељку као крсну славу. Иначе, Света Петка је веома поштована не само у Србији, већ и у свим земљама Балкана, те како каже мр Миодраг Алексић, етнолог Завичајног музеја Јагодине, у предговору књиге ,,Kулт Свете Петке“ Н.Спасића, ,,… Света Петка је наша балканска мати која је загрлила сву муку, јад, срећу и несрећу живота на Балкану.“
Излазак сунца једног петка изнад Епивата, града у тадашњем великом византијском царству, метафорична је порука о светлости којом је васељена обасјана рођењем девојчице Петке. У том тренутку, пролази поред куће њених родитеља млади просјак. Он се радује када чује плач новорођеног детета, детета које ће кад одрасте, одредити свој животни пут захваљујући и његовом сиромаштву. Остаће тај просјак да се спомиње за вјеки вјеков заједно са величанственим, несебичним поступком десетогодишње девојчице Петке када му дарује своју скупоцену хаљину, а затим облачи његове рите. Наравно, она то чини чистог срца и под утицајем божанске поруке из Јеванђеља коју је чула тог дана на литургији : ,,Kо хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.“ У том, за њу пресудном тренутку, Петка коначно одлучује шта ће бити када порасте – монахиња, у славу љубави према Господу и Исусу Христу. Свети Дух је већ био био у њој, дарован верским поукама родитеља и посебно брата Јевтимија. Дирљива је сцена када Петка у раном детињству сазнаје од Јевтимија ко су свеци и како су заслужили ореол који их издваја од обичних људи. Благословено семе Христољубља беше посејано још у раном детињству брата и сестре, а блаженопочивши родитељи су награђени посебном милошћу-да им оба детета постану свеци-међу онима који су најодличнији у крилу православља и цркве!
Остављамо марљивим читаоцима да се до краја упознају са даљим животом девојчице Петке, у монаштву Параскеве, са њеним тешким подвизавањем у Јорданској пустињи по угледу на Јована Kрститеља, Герасима Јорданског…
Бранила се од нечастивих сила и искушења строгим постом и молитвом Господу да јој подари смиреност и чистоту душе. Њено подвижништво је трајало пуних четрдесет година, када се по заповести Божјој вратила у родни Епиват. Kруг приповедања, измаштаних и стварних догађаја се затворио:
Залазак сунца изнад Епивата, киша и тмасти облаци прате тренутке умирања Свете Петке, напуштање овоземаљског живота и прелазак у окриље свеопште љубави, смирења и вечног живота у Оцу и Сину и Светом духу.
Лепота и једноставност у излагању, искрене емоције љубави и поштовања према делу Свете Петке, функционалност пејзажа у сврху што сликовитијег описа живота Светице у Јорданској пустињи, вечне васпитне поруке о племенитости, љубави према Богу и људима, красе ову књигу чинећи је занимљивим штивом не само за децу, већ и за одрасле, те је топло препоручујем свима, знајући да, по речима Светог владике Николаја Велимировића,оваква врста књиге ,,уздиже дух“.
Проф. Светлана Јанковић Митић
"Глас Србије", Краљево
Избор није случајан јер многе српске породице славе ову светитељку као крсну славу. Иначе, Света Петка је веома поштована не само у Србији, већ и у свим земљама Балкана, те како каже мр Миодраг Алексић, етнолог Завичајног музеја Јагодине, у предговору књиге ,,Kулт Свете Петке“ Н.Спасића, ,,… Света Петка је наша балканска мати која је загрлила сву муку, јад, срећу и несрећу живота на Балкану.“
Излазак сунца једног петка изнад Епивата, града у тадашњем великом византијском царству, метафорична је порука о светлости којом је васељена обасјана рођењем девојчице Петке. У том тренутку, пролази поред куће њених родитеља млади просјак. Он се радује када чује плач новорођеног детета, детета које ће кад одрасте, одредити свој животни пут захваљујући и његовом сиромаштву. Остаће тај просјак да се спомиње за вјеки вјеков заједно са величанственим, несебичним поступком десетогодишње девојчице Петке када му дарује своју скупоцену хаљину, а затим облачи његове рите. Наравно, она то чини чистог срца и под утицајем божанске поруке из Јеванђеља коју је чула тог дана на литургији : ,,Kо хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.“ У том, за њу пресудном тренутку, Петка коначно одлучује шта ће бити када порасте – монахиња, у славу љубави према Господу и Исусу Христу. Свети Дух је већ био био у њој, дарован верским поукама родитеља и посебно брата Јевтимија. Дирљива је сцена када Петка у раном детињству сазнаје од Јевтимија ко су свеци и како су заслужили ореол који их издваја од обичних људи. Благословено семе Христољубља беше посејано још у раном детињству брата и сестре, а блаженопочивши родитељи су награђени посебном милошћу-да им оба детета постану свеци-међу онима који су најодличнији у крилу православља и цркве!
Остављамо марљивим читаоцима да се до краја упознају са даљим животом девојчице Петке, у монаштву Параскеве, са њеним тешким подвизавањем у Јорданској пустињи по угледу на Јована Kрститеља, Герасима Јорданског…
Бранила се од нечастивих сила и искушења строгим постом и молитвом Господу да јој подари смиреност и чистоту душе. Њено подвижништво је трајало пуних четрдесет година, када се по заповести Божјој вратила у родни Епиват. Kруг приповедања, измаштаних и стварних догађаја се затворио:
Залазак сунца изнад Епивата, киша и тмасти облаци прате тренутке умирања Свете Петке, напуштање овоземаљског живота и прелазак у окриље свеопште љубави, смирења и вечног живота у Оцу и Сину и Светом духу.
Лепота и једноставност у излагању, искрене емоције љубави и поштовања према делу Свете Петке, функционалност пејзажа у сврху што сликовитијег описа живота Светице у Јорданској пустињи, вечне васпитне поруке о племенитости, љубави према Богу и људима, красе ову књигу чинећи је занимљивим штивом не само за децу, већ и за одрасле, те је топло препоручујем свима, знајући да, по речима Светог владике Николаја Велимировића,оваква врста књиге ,,уздиже дух“.
Проф. Светлана Јанковић Митић
"Глас Србије", Краљево
Освећење темеља новог храма у Лучанима
Молитвено су учествовали архимандрит Тимотеј (Миливојевић), јеромонах Орсисије (Ивановић), протојереј – ставрофор Милисав Вујовић, протојереј – ставрофор Далибор Милошевић, протојереј Божидар Селенић, јереј Мирослав Миленковић, јереј Раде Марић и протођакон Александар Грујовић.
Старешина цркве, јереј Раде Марић, у својој беседи подсетио је на речи архијерејског намесника драгачевског, који је нагласио да градећи храмове, градимо и наше домове у Царству небеском и да је велики благослов Господњи да будемо савременици градње храмова. Он се том приликом захвалио свим досадашњим приложницима.
Јереј Раде Марић
извор: eparhija-zicka.rs
четвртак, 7. новембар 2019.
Пријавите се на:
Постови (Atom)