Један краљ који није веровао у Божју доброту, имао је роба који је увек говорио: „Мој краљу, немојте да клонете духом, то су само искушења, све што Бог чини је добро. Он не греши!“
Једног дана краљ је отишао у лов. У шуми га је напала дивља звер. Верни роб је храбро пришао подивљалој звери и успео да је убије. Спасио је краља, али његов вољени господар је у окршају са животињом изгубио прст. Љут, и без имало захвалности што му је живот спасен, краљ упита:
„Да ли је Бог добар? Да је добар, не би ме напала звер и не бих изгубио прст!“
Роб одговори:
„Мој краљу, упркос свему, ја вам само могу рећи да је Бог добар и Он зна зашто се то догодило. Све што Бог чини је добро. Он никада не греши!“
Бесан због оваквог одговора, краљ је наредио да његовог верног роба баце у тамницу. Кад се опоравио, краљ је отишао у лов, али овог пута са њим није био верни роб. Налетео је на заседу. Једно дивље племе је заробило краља. Ти урођеници су били познати по томе што су приносили људске жртве својим идолима.
Спремали се да краља принесу на жртву, али су открили да нема један прст. У складу са њиховим обичајима, само онај ко нема никакав физички недостатак, може бити жртвован идолима. Краљ без прста био би лоша жртва, па би идоли могли да се наљуте и зато су краља истерали далеко од свог боравишта. После дугог лутања кроз џунглу, краљ се вратио у палату и наредио да одмах пусте на слободу његовог верног роба. Кад је роб дошао краљ му је радосно рекао:
„Истину си говорио, Бог је заиста милостив. За мало су ме убили дивљи људи, али на сву срећу, видели су да немам један прст, па су ме ослободили. Али, ипак ме мучи једно питање: Ако је Бог тако добар, зашто ми је допустио да те затворим у тамницу?“
Роб одговори:
„Мој краљу, да сам ја ишао с вама у лов, мене би жртвовали, јер ја нисам без једног прста. Запамтите да је све што Бог чини добро. Он никада не греши. Он је допустио да ме затворите, како не бих ишао с вама у лов.“
“Светосавског звонцe“, бр. 1/2014.
Једног дана краљ је отишао у лов. У шуми га је напала дивља звер. Верни роб је храбро пришао подивљалој звери и успео да је убије. Спасио је краља, али његов вољени господар је у окршају са животињом изгубио прст. Љут, и без имало захвалности што му је живот спасен, краљ упита:
„Да ли је Бог добар? Да је добар, не би ме напала звер и не бих изгубио прст!“
Роб одговори:
„Мој краљу, упркос свему, ја вам само могу рећи да је Бог добар и Он зна зашто се то догодило. Све што Бог чини је добро. Он никада не греши!“
Спремали се да краља принесу на жртву, али су открили да нема један прст. У складу са њиховим обичајима, само онај ко нема никакав физички недостатак, може бити жртвован идолима. Краљ без прста био би лоша жртва, па би идоли могли да се наљуте и зато су краља истерали далеко од свог боравишта. После дугог лутања кроз џунглу, краљ се вратио у палату и наредио да одмах пусте на слободу његовог верног роба. Кад је роб дошао краљ му је радосно рекао:
„Истину си говорио, Бог је заиста милостив. За мало су ме убили дивљи људи, али на сву срећу, видели су да немам један прст, па су ме ослободили. Али, ипак ме мучи једно питање: Ако је Бог тако добар, зашто ми је допустио да те затворим у тамницу?“
Роб одговори:
„Мој краљу, да сам ја ишао с вама у лов, мене би жртвовали, јер ја нисам без једног прста. Запамтите да је све што Бог чини добро. Он никада не греши. Он је допустио да ме затворите, како не бих ишао с вама у лов.“
“Светосавског звонцe“, бр. 1/2014.
Нема коментара:
Постави коментар