КАД ДЕЦА ПОСТЕ

Недељно је јутро младо,
Дан важнији од другога,
На причешће славно свето,
Води отац сина свога.

У кући је журба права,
На цркви већ звона звоне,
Свечарски обучен дечак,
Нов му џемпер, панталоне.

Због важности овог дана,
Ставио је и кравату,
У дечијем свом подвигу,
Превазишао и тату.

Постио је дечак мали,
Није јео чоколаде,
Не треба му бољи слаткиш,
Од бакине мармеладе.

Помагао деди, баки,
Сећи дрва, купит' хлеба,
И на уштрб своје игре,
Радио је што год треба,

Учитељ га много хвали,
Слушао је маму, тату,
Омиљену играчку је
Поклонио млађем брату.

Дар је дао другарици,
Јер, сирота, она нема,
А срећа му беше већа,
Много већа него њена.

Награду ће сад да прими,
Крв и тело Бога Христа,
Да његова душа чиста,
Сад још више, више блиста,

Свештеник га благосиља,
У души је свима славље,
НА СПАСЕЊЕ И НА ЗДРАВЉЕ,
ТАКО РАСТЕ ПРАВОСЛАВЉЕ,

Оријана Ливопољац
"Светосавско звонце", бр. 3, 2014.