Благовесник: мај 2016

уторак, 31. мај 2016.

Добрица Ерић, СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

Младен Ж. Божанић, Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева

"Да би један човек дошао до знања о египатским пирамидама, мора или поверовати онима, који су били у непосредној близини пирамида, или мора сам доћи у непосредну близину пирамида. Трећег начина нема. Тако сваки човек може доћи до спознаје о Богу или верујући онима, који су се налазили, или се налазе у непосредној близини Божјој, или се мора потрудити да сам дође у непосредну близину Божју. "

Св. Николај Српски, Мисли о добру и злу, Глас цркве, Шабац, 2013.

понедељак, 30. мај 2016.

Турица, 30.5.2016.

Предшколац Огњен

Радови Невене Гавриловић, други разред

Заједнички рад: предшколац Огњен, другаци Александар и Невена и учитељица Брана Новаковић

субота, 28. мај 2016.

Светом Теодору Вршачком

извор:Sharf.production Продукција

Свештеномученик Теодор Вршачки, 29. мај

Једна од највећих вредности Вршчана је што имају светитеља са именом града – Светог Теодора Вршачког, свештеномученика канонизованог 1994. године.

Вршачки владика Теодор Несторовић 1594. године је подигао Банаћане на устанак против Турака, под барјаком са ликом Светог Саве.

Након неколико месеци Турци су повратили изгубљене градове. Народ је са владиком Теодором избегао у Ердељ. Банаћани су се на позив Турака, уз обећање да ће им све бити опроштено, вратили у своје домове. Владика је био ухваћен од стране темишварског паше и живом му је била кожа одерана.

Канонизација је била објављена 29. маја 1994. године у Вршцу у присуству патријарха и великог броја архијереја. На Вршачком брегу 2002. године освештан је храм посвећен овом Светитељу.

Ктитор цркве је Родољуб Драшковић, а храм је живописан 2003. године.

Кроз Србију: Чачак вековима

петак, 27. мај 2016.

Свети владика Николај :СЛАВИМО ТЕ, ХРИСТЕ БОЖЕ ДРАГИ

Анђела Чикириз, Рти

четвртак, 26. мај 2016.

Прваци, 20.4.2016.

уторак, 24. мај 2016.

Храм Спаљивања моштију Светог Саве Српског, Лучани

Катарина, VI3, Гуча

Шта нам заиста треба?, Лидија Поповић, НЕ ТРЕБА НАМ КУЋА ВЕЋА

Не треба нам
кућа већа,
већ нам треба
већа љубав,
већа слога,
већа вера
у великог Бога.
Не треба нам
пара више,
већ да живот
тече тише.
Мало више
да се ћути,
да се прашта,
да се воли...
Да ни мисао
у твом срцу
Божју љубав
не заболи.
Ето то нам
само треба;
мање земље -
више неба.

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 5, 2016.

понедељак, 23. мај 2016.

Свети Кирил и Методије, 24. мај

Свети Кирил и Методије Равноапостолни. Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашком подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада, по заповести царевој, ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти – а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године – ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Тропар, глас 4.

Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.

недеља, 22. мај 2016.

Чему нас учи Свети Николај Чудотворац?

Светост се не може сакрити. То је свећа стављена на свећњак и град који стоји на врху. У првом случају обасјава простор око себе. У другом се види из даљине, без обзира на то с које стране да јој се човек приближава.
Светост превладава растојања међу људима и епохама. Различита језичка средина и различита културна позадина не сметају људима да столећима касније непогрешиво препознају светост и да јој се поклоне.
Такав је Николај Чудотворац.

Манастир Никоље, Овчар Бања, 22.5.2016.
фото/видео: М. Луковић
Свети владика Николај, Свети Николај
ПИРГ, "Земља Светог Симеона", 2008.

Кад би међу свецима било места за завист или за такмичење у људском поштовању многи би искоса гледали Николаја. Како да не! Таквим масовним поштовањем на свим континентима се не може свако похвалити. Али зависти међу светима, наравно, нема. Међу њима влада молитва и искрена љубав. А за нас, путнике и дошљаке, који прелазимо свој земаљски пут, постоји озбиљна тема за размишљање.
Узрок масовног и вишевековног поштовања Николаја Чудотворца је у његовом унутрашњем богатству. Притом је он тако вешто сакрио тајну свог унутрашњег живота од спољашњих очију да скоро ништа не знамо о чињеницама из његове биографије. Слава је Николаја нашла након што је напустио земљу и ушао у небески мир, односно онда кад су минуле опасности од гордости и таштине (ових неизбежних сапутника славе и похвале)…
Да ли волиш Николаја Чудотворца? А да ли знаш у чему је тајна његове познатости и љубави према њему? Тајна је у томе што се сећао и што је испуњавао речи Писма: „Блаженије је давати него примати“. Поштоваћеш Николаја Чудотворца ако се у томе будеш угледао на њега. Помози родитељима у кући. Помози другу који заостаје да научи нешто из предмета који знаш и разумеш боље од њега. Данас и увек подели сендвич са другом из клупе. Мисли на друге, а не само на себе. Јер, давати не значи само предавати из руке у руку новац или ствари. Давати се могу време, снаге, знања, брига, молитва. Тиме треба да се баве сви, укључујући и децу…

Протојереј Андреј Ткачов, Није на продају, Чувари, Београд 2014, 89-93
извор:eparhija-zicka.rs

субота, 21. мај 2016.

Филм о Основној школи "Живан Маричић", Жича

Свети Николај Чудотворац Мирликијски, 22. мај

Свети Николај

Светог оца Николаја

Четир' стране света славе

Ко витеза силне вере,

Вере Божје, вере праве.

Од колевке Богу предан,

Од колевке све до краја;

Па прослави и Бог њега-

Свога верног Николаја.

За живота славан беше,

А по смрти још славнији,

Моћан беше и на земљи,

А са неба још моћнији.

Светла духа, чиста срца,

Он храм беше живог Бога:

Народи га зато славе

Као свеца чудеснога.

Богат славом Николаје,

Он свечаре своје воли,

Пред престолом вечног Бога

За њихово се добро моли.

Благослови, Николаје,

Благослови људе твоје,

Што пред Богом и пред тобом

На молитви смерно стоје.

Свети Владика Николај (Велимировић)

Свети Николај Чудотворац Мирликијски. Пренос моштију. У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године, буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православни и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).

Епископ Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

четвртак, 19. мај 2016.

Филм: Свети Сава, 1219.

Пренос моштију светога Саве, 19. мај

Овога дана наша помесна Српска православна црква слави спомен преноса светих моштију првог српског архиепископа и просветитеља, равноапостолног и богоносног оца нашег светога Саве Немањића из бугарског града Трнова у српски манастир Милешево. Наиме, у повратку са ходочашћа светим местима Палестине, свети Сава се упокојио у Трнову 13. јануара 1236. године, где је и сахрањен. Већ наредне, 1937. године, српски краљ Владислав и архиепископ Арсеније уз елике почасти преносе његове свете мошти и полажу у цркву Вазнесења Господњег у манастиру Милешеву, задужбину краља Владислава. Том приликом велико мноштво народа дође на поклоњење светитељу и догађаху се бројна чудесна исцељења болесника над његовим моштима. Тако овај манастир, са светитељевим моштима, постаде највећа српска светиња и духовно огњиште кроз најбурнија времена наше историје.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.