ВЕРОНАУКА НАС УЧИ ДА БУДЕМО БОЉИ ЉУДИ

,,Деца су наше највеће благо“, изрека је која говори о вредности и значају деце. Деци је највеће достојанство указао наш Спаситељ Господ Исус Христос, јер она поседују искреност и чисту душу, коју су имали само први људи у Рају, па се зато каже да су деца много ближа Богу од одраслих људи. У самом васпитању родитељи се сусрећу са разним недаћама, зато је ту веронаука да помогне својим учењем. Да родитељима буде лакше, да деца не лутају. Већ да са веронауком пронађу прави пут. Све што имамо Бог нам је дао. Он је наш Творац, наш Заштитник и наш добар Отац. Он нас учи да материјалне ствари немају толику вредност коли- ко духовне. Треба своје биће хранити духовном храном васпитањем у духу Православља. Треба што више стицати знања и учити како се постаје добар и праведан човек. Човек је најсавршеније створење Божије. Зато се треба много трудити, учити, помагати људима у до- бру и у злу. Не треба подлећи зависти, јер Господ Бог вели да је то велики грех. Бог све види и све зна. Казниће безбожнике, злобне и пакосне људе. Али Он је милостив и добар, даје нам утеху и наду да истрајемо и у добру и у злу. Веронаука нас учи да треба да слушамо заповести Бога, савете родитеља и пријатеља који нам желе добро. Није нам пријатељ онај ко нас на зло наводи. Ту веронаука има велики задатак да нас научи да распознамо добро од зла, пријатеља од непријатеља и праве вредности живота.

Александра Аврамовић 5/2, ОШ „Радомир Лазић“, Азања

Невена, трећи разред, Гуча

У школи имамо доста предмета. Сваки је на свој начин занимљив и поучан. Неке волимо више, а неке учимо из обавезе. У групу мојих омиљених предмета спада и веронаука. Наши родитељи нису имали ту срећу да уче веронауку током школовања и тиме су много изгубили. Сазнања о нашој вери слушали су од старијих, што често није било у потпуности тачно. Као мала сам се питала зашто мама са великом пажњом и поштовањем чува једну велику црну књигу. Сада тек то разумем када сам у школи учила о Библији и њеном значењу. Она је саткана највећим људским врлинама милосрђем. Ту се истичу дела наших светих отаца. Учећи веронауку и сами стичемо добре особине и све оно што је вредно и добро. Вера и љубав према Богу путују кроз време и оставиће за собом још многе векове, јер све друго је празно и неважно. Када одрастемо свако од нас ће кренути својим путем и радиће оно што жели. Свако за својим интересовањима, али једну исту обавезу имаћемо сви да постанемо добри људи јер нас је веронаука томе научила.

Анђела Ђурђевић 5/2, ОШ „Радомир Лазић“, Азања

Пре неколико недеља причала ми је бака како хоће да укину веронауку из школа, кажу да није потребна. Е па греше, и то пуно! Неки људи мисле да на веронауци учимо само молитве, разне светитеље и још пуно тога што можемо да научимо и код куће, али у нашој школи нас вероучитељ и поред свега овога учи и да будемо људи. Из разних прича и многих дела разних људи које нам он на часу исприча ми можемо извући поуку. Из оних добрих дела учимо шта треба да радимо и на шта треба да се угледамо, а из оних лоших да их се клонимо и да их не чинимо. На том часу учимо да не псујемо, да не говоримо ружне речи, да не вређамо пријатеље и да помогнемо свакоме ако смо у прилици. Да треба прво да очистимо наше срце да бисмо другима нешто причали, јер ћемо само тако постати људи. Често идемо и у цркву. Тамо учимо њене делове, причамо о литургији и причешћу и тако кроз забаву све брже и лакше научимо. И када одрастемо сви ми завршићемо разне школе, добити посао и многи ће се тиме дичити и хвалити, али џабе све то ако немамо васпитање и чисто срце. А како да очистимо срце учимо на веронауци. Она нас једним делом мења, васпитава, приближава нас Богу, и што је најважније – учи нас да постанемо добри људи.

 Александра Јелић 6/1, ОШ „Радомир Лазић“, Азања

Јован, трећи разред, Гуча

Оче наш, Који си на небесима, да се свети име Твоје... Молитва господња. Сваки час веронауке започиње молитвом. Први разред... Испред мене папир изборног предмета. Имам две могућности: грађанско васпитање или веронаука. Без размишљања сам заокружила веронауку. А зашто? Зато што сам хришћанка, верујем у Бога. Знала сам да ће ми веронаука бити међу омиљеним, ако не и омиљени школски предмет. Наш вероучитељ је диван човек. Кроз приче из Библије увек нам боље дочара лекцију за тај час. Сваког часа нас приближава Богу. Увек говори да верујемо у Бога, да му се молимо, да идемо у цркву, да читамо свете књиге... Веронаука нас учи да не правимо грехове, да чинимо добро, да помажемо другима, да се међусобно слажемо, да миримо посвађане људе, да ценимо оно што имамо, да постимо и причешћујемо се. Веронаука нам помаже да будемо бољи људи. Ових дана често чујем како људи говоре да ће веронауку укинути. Не желим да се то догоди. Ко ће онда следеће генерације учити о Богу? Оно што научимо у школи увек памтимо, увек се сећамо и препричавамо другима. Ни Бог, Отац наш, Творац неба и земље, и свега видљивог и невидљивог не жели да се то догоди. Право на учење веронауке не треба да се одузима, то је Божији дар који се негује, јер Бог све види, чује и зна. Баш Њега се сетимо када је најтеже, када поклекнемо и када нас живот сатера до зида. Баш њима тражимо помоћ и наду да не посустајемо и да наставимо даље.

   Теодора Ћосић 7/2, ОШ „Радомир Лазић“, Азања