Свети Николај Српски, 3. мај

Тропар, глас 8.

Златоусти проповедниче васкрслог Христа, путовођо рода српског крстоносног у векове, распевана лиро Духа Светога, поносе и љубави монаха, радовање и похвало свештеника, учитељу покајања, свенародни владико, человођо богомољне војске Христове, Свети Николаје Српски и свеправославни, са свима светима небеске Србије, моли Јединог Човекољупца да подари мир и слогу роду нашему.

3. мај/20. април

Један од најомиљенијих српских светитеља, рођен на Туциндан 23. децембра 1880, по старом, или 5. јануара 1881. године, по новом календару у "Божјем селу" Лелићу код Ваљева у патријархалној породици Велимировића, од оца Драгомира и мајке Катарине, потоње монахиње Екатерине. Основну школу завршио је у оближњем манастиру Ћелије. 

Гимназију учио у Ваљеву а богословију завршио у Београду. Школовање наставио у Швајцарској, Енглеској и Русији. По повратку у земљу примио монашки чин у манастиру Раковица 20. децембра 1909. године. У току Првог светског рата био по задатку српске државе и цркве у мисији у Европи и Америци где је упознао западни свет о праведној српској борби за ослобођење и уједињење. После рата, 1919. године, изабран за епископа Жичког, а већ 1920. премештен за епископа Охридског, да би 1934, године понов враћен у Жичу, где га затиче нови рат.

После бомбардовања манастира Жиче 1941. године, Немци га држе у притвору и на Петровдан исте године пребацују у манастир Љубостињу а потом, крајем 1942, у манастир Војловицу код Панчева. Пред крај рата, 1944. године, са патријархом Гаврилом одведен је у злогласни логор смрти Дахау у Немачкој, где је, по његовом потресном сведочењу, доживео сусрет са живим Богом очи у очи.

 После капитулације Немачке остао је кратко време у Европи а онда се упутио у Америку где остаје до краја живота. Владика Николај је најдаровитији и најплоднији српски црквени писац и беседник. Народ га је назвао Нови Златоусти. Иза њега је остало преко двадесет огромних томова књига његове генијалне духовне и књижевне заоставштине која деценијама силно чудотвори хранећи и бранећи душе свога народа у отаџбини и широм целог света.

Једно од најпознатијих његових дела је и ова богонадахнута књига Пролог. Владика Николај се упокојио 18. марта 1956. године у манастиру Светог Тихона у Саунт Канану у Америци. Сахрањен је у манастиру Светог Саве у Либертвилу. На данашњи дан 1991. године, његове свете мошти су пренете у Србију и похрањене у његовој задужбији манастиру Лелић. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве уписао га је у календар светих 19. маја 2003. године.

Епископ Николај, Сабрана дела, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.