Васкрс је реч која потиче из српскословенског језика. Употребљава се да означи празник васкрсења Господа Исуса Христа. Васкрсење значи устајање, подизање (себе) из мртвих. На црквенословенском (старом богослужбеном језику Цркве) за Васкрсење се каже Воскресеније. У свакодневном говору се за Васкрс користи и реч Ускрс. Стари назив празника Васкрсења који се користи на Југу Србије је Великден.
Васкрсење Господа Исуса Христа, Васкрс, празник је над празницима, највећи празник у православном хришћанству, самим тим и код Срба. На Васкрс се подсећамо, али на чудесан начин поново смо и сведоци највећег догађаја у историји – васкрсења Исуса Христа, Сина Божијег. Син Божији је рођен, живео и пострадао у људском телу да би својим васкрсењем из мртвих свим људима који у Њега верују отворио пут у вечни, божански живот испуњен љубављу.
После Христовог васкрсења људи и даље умиру, али разлика између смрти пре и после Христовог васкрсења је „као разлика између страшног пожара и пламена једне свеће“, како то каже свети Николај Српски. У свету којим господаре време и смрт, Васкрсење је појављивање истинског живота, живота коме неће бити краја.
Празник Васкрс је централни „покретни“ празник црквене богослужбене године. Датум слављења Васкрса сваке године је различитог датума, али увек у недељу.
Васкрсу претходи Васкршњи или Велики пост – шест недеља појачаног приближавања Богу, припрема верника за празник одрицањем „мрсне“ хране, али пре свега одрицањем себичности. Заједно са Страсном седмицом, која непосредно претходи Васкрсу, кад се сећамо последњих догађаја из Христовог живота и Његовог страдања, пред највећи празник се пости пуних седам седмица.
Пошто се на Велики петак прође кроз Христову смрт на крсту, трећег дана, у Васкршњу недељу, у сусрету са Христовим васкрсењем настаје велика радост.
Престаје пост, по старом обичају и деца и одрасли куцају се бојеним јајима, породице се окупљају, спрема се посебна празнична трпеза.
На сâм празник, а и после њега – све до празника Вазнесења, који је увек у четвртак, четрдесет дана после Васкрса – верници се међусобно поздрављају са Христос васкрсе и отпоздрављају са Ваистину васкрсе (ваистину – уистину, заиста).
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши,
а онима који су у гробовима живот дарова.
(Текст васкршњег тропара – кратке црквене песма која се пева у васкршњем богослужењу)
Васкрсење Господа Исуса Христа, Васкрс, празник је над празницима, највећи празник у православном хришћанству, самим тим и код Срба. На Васкрс се подсећамо, али на чудесан начин поново смо и сведоци највећег догађаја у историји – васкрсења Исуса Христа, Сина Божијег. Син Божији је рођен, живео и пострадао у људском телу да би својим васкрсењем из мртвих свим људима који у Њега верују отворио пут у вечни, божански живот испуњен љубављу.
После Христовог васкрсења људи и даље умиру, али разлика између смрти пре и после Христовог васкрсења је „као разлика између страшног пожара и пламена једне свеће“, како то каже свети Николај Српски. У свету којим господаре време и смрт, Васкрсење је појављивање истинског живота, живота коме неће бити краја.
Васкрсу претходи Васкршњи или Велики пост – шест недеља појачаног приближавања Богу, припрема верника за празник одрицањем „мрсне“ хране, али пре свега одрицањем себичности. Заједно са Страсном седмицом, која непосредно претходи Васкрсу, кад се сећамо последњих догађаја из Христовог живота и Његовог страдања, пред највећи празник се пости пуних седам седмица.
Пошто се на Велики петак прође кроз Христову смрт на крсту, трећег дана, у Васкршњу недељу, у сусрету са Христовим васкрсењем настаје велика радост.
Престаје пост, по старом обичају и деца и одрасли куцају се бојеним јајима, породице се окупљају, спрема се посебна празнична трпеза.
На сâм празник, а и после њега – све до празника Вазнесења, који је увек у четвртак, четрдесет дана после Васкрса – верници се међусобно поздрављају са Христос васкрсе и отпоздрављају са Ваистину васкрсе (ваистину – уистину, заиста).
а онима који су у гробовима живот дарова.
(Текст васкршњег тропара – кратке црквене песма која се пева у васкршњем богослужењу)
извор: srpskikod.org.rs
Нема коментара:
Постави коментар