Благовесник: март 2017

уторак, 28. март 2017.

Гуча, ПЕТАЦИ, ИЗ ЈА-ГРАДА У ТИ-ГРАД

"Децо моја, ствари су једноставне. Ми их правимо тешкима. Чинимо што више можемо дела која су тешка ђаволу, а лака човеку! Најлакши начин да се спасемо јесте љубављу и стрпљењем. Зато увек носите у себи позитивне мисли како бисте осигурали душу."

старац Пајсије

На предлог ученика верске наставе, библиотека Основне школе "Академик Миленко Шушић" и Библиотека општине Лучани у Гучи, обогатиле су књижни фонд књигом Мирсини Вигопулу "Из Ја-града у Ти-град" издавачке куће "Беседа". Ученици петог разреда су припремили плакат и аудио-видео позивницу, са циљем да што већи број ученика заинтересују за књигу и њене јунаке - оличена стања људске душе и живота. Књигу- бајку Мирсини Вигопулу написала је из љубави према деци и из поштовања према Старчевој успомени, као покушај да се поједностави оно што нам се увек чини тешким.

извор: eparhija-zicka.rs

"Мозаик за Храм Светог Саве без премца у православљу"

Мозаик за највећу куполу Храма Светог Саве у Београду, поклон руске државе српском народу, ради највећи руски уметник и иконописац Николај Мухин. Већ у априлу у Храм ће стићи први делови мозаика, а цео посао биће завршен до краја године. Екипа РТС-а преноси део радне атмосфере из атељеа истакнутог уметника у Москви.

Николај Мухин има највеће државно звање – титулу народног уметника Русије. А мозаик који ће красити највећу светињу на Балкану за њега је, каже, непроцењива вредност.
атељеа истакнутог уметника у Москви.

Припремила Ружица Врањковић

"Мозаик има оригиналну композицију 'Вазнесања Господњег'. Овај мозаик за ваш Храм Светог Саве у Београду је без премца у црквеној уметности православља и уопште израде мозаика у свету", каже руски академски сликар и иконописац Николај Мухин.
Мозаик се ради у уметничкој радионици у Москви, коју су за потребе уметника посебно организовали и опремили стручњаци Московског међународног фонда помоћи Унеска.
Мозаик који руски уметник ради за Храм Светог Саве у Београду биће површине 1.230 метара квадратних, пречника 30 метара и тежине 40 тона.
Сваки комадић разнобојног кобалтног стакла за мозаик се пажљиво обрађује. А истакнутом уметнику у том послу помаже стотинак руских академских сликара.
Николај Мухин каже да је израда мозаика сложен процес, готово да се преселио у радионицу.

"Уметници су упућени једни на друге, гледају шта ко ради јер овај пројекат захтева заједнички приступ. Тако да наш колектив скоро живи овде, имамо пећ, чајник, одећу", каже Мухин.
"Сви су овде дошли са великом радошћу да раде, хтели су да раде једни са другима. Људи улажу душу, раде овде од срца", каже Манана Валентиновна Попова из Московског међународног фонда помоћи Унеска.
Израду мозаика за српску светињу иницирао је руски председник, а посао вредан четири милиона евра финансира "Гаспромњефт".

извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2680998/mozaik-za-hram-svetog-save-bez-premca-u-pravolsavlju.html

понедељак, 27. март 2017.

ТАМО ДАЛЕКО タモ・ダレコ | Serbian Folk Song セルビア伝統音楽

Није редак случај да српска музика „дотакне“ и некога ко није Србин. На сајту YоуТубе може се наћи велики број снимака где странци певају српске песме или свирају српску музику. Нама је нарочито занимљив је видео у којем Јапанац Масаши Јаманака изводи српску песму „Тамо далеко“ на некој врсти фруле. Послушајте како то звучи у Масашијевом извођењу

It is not a rare case that the #Serbian music "touches" someone who is not a #Serb. On YouTube one can find a large number of videos where foreigners sing Serbian songs or play Serbian music. There is, however, an interesting of #Japan's Masashi Yamanaka who performs the Serbian song "Tamo daleko". Listen and enjoy.

Манастир Свете Тројице (Драгачево), 26.3.2017.

26. март 2017.

фото: М. Луковић

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин

субота, 25. март 2017.

ПЕДАГОШКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ: 120 година постојања и рада

петак, 24. март 2017.

ЗA НЕЗАБОРАВ

У Завичајном музеју у Горњем Милановцу представљена је једна изузетна изложба посвећена издавачу који је обележио детињства многих од 1956. године па до краја двадесетог века Дечје новине.
Све је почело 1956. године када је група наставника и ученика „брусничке“ школе, у импровизованој редакцији пожелела да афирмише дечје стваралаштво тако што ће издати школски лист и то се водило као: ”ван наставна активност литерарне секције”. Уз велики ентузијазам наставника и ученика излази први број листа под називом: „Дечја политика“. Он је изашао у тиражу од хиљаду примерака, али је забрањен већ после првог броја због реакције београдске „Политике“. За други број одабран је нови назив – Дечје новине – и то име је ушло у историју.

Главни и одговорни уредник био је Срећко Јовановић, а Александар Лазаревић генерални директор. Часопис Дечје новине, као и остали часописи као што су Тик-так и Зека достизали су тираж од 100.000 примерака по једном броју. Делатност се временом ширила и на издавачку, па су Дечје новине постале и један од највећих издавача у некадашњој Југославији и то не само дечје књиге. Заштитни знак издавачког гиганта постаје дечак у искораку напред, а осмислио га је непревазиђени дизајнер Раде Ранчић. Гесло Дечјих новина било је: Корак испред.
Читав свет је знао за Горњи Милановац и Дечје новине. Штампани су нобеловци, потом издавачки подухвати попут Законоправила Светог Саве, затим први преводи хиландарских књига, Историје графике. Светлост дана су угледале стотине наслова светских и домаћих писаца. Посебно је било значајно што су Дечје новине почеле да издају најбоље стрипове наших и светских класика.

Многи, данас зрели људи, који се налазе у улози родитеља и бака и дека, радо се сећају издања овог дечјег издавача уз који су они одрастали: Тик-Так, Зека, Дечје новине. Издавачка кућа Дечје новине данас више не постоји, али њихов велики рад и достигнућа остају за пример и поуку свима како се ради на добробит деце, али и одраслих. Дечје новине су обележиле и оплемениле детињства десетине генерација оставивши неизбрисив траг.

извор: zvonce.spc.rs

четвртак, 23. март 2017.

БАБА И УНУКА

Узе бака унуку па је метну на крила,
Те јој каза шта да чини да би добра била:
Ћеро моје кћери, око мојега ока,
Слушај што ти говори твоја бака Јока.
Некада давно и ја бејах млада,
Но моје време је прошло, твоје ће сада.
Није доба кано што је некад било,
Правда, љубав, поштење, све се изгубило.
До девојачке среће момцима и није,
Смеју се свакој кој' се стида крије.
А ни девојке више девојаштвом се и не диче,
Свакој новој моди џепом се кличе.
Не трчи за светом сав у злу лежи,
Ако за њег' чујеш, а ти од њега бежи.
Искушења се клони срцем их не тражи,
Ако саме дођу јунакиња се покажи.
Не труди се да буде увек твоја воља,
Пре твоје знај увек родитељска је боља.
Са младима се дружи, старима помажи,
Лажи се клони, истину увек кажи.
У животној хуци, све се лако тупи,
Без човештва у себи и најмудрији су глупи.
Тако бака стара унуци збори,
Унука је загрли па проговори:
Ахх мила бако, мати моје мати,
За савет ког ћу пре од тебе питати.
У тебе је много проживљених лета,
Драже су ми твоје речи.. ма од целог света.
Само још једно ја те молим,
Молим зато што те волим.
Начини од ове косе једну лепу главу,
Да се сви диче на Српкињу праву...

Михајло Живковић, вероучитељ

СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ, 23. април

Добрица Ерић, Свако дете треба сваког јутра...

среда, 22. март 2017.

Мошо Одаловић, МЛАДЕНЦИ

Лидија Поповић, ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

Видела сам нашег Јову

и с њим Луку.

Нешто су се посвађали

па се туку.

Гледали су на ТВ-у

глумце јаке,

па и они сада глуме

те јунаке.

Мисле да је овај живот

ТВ бајка,

Због програма таквих плаче

Божја Мајка.

Бог им даде снагу за рад,

јаку руку,

А они Га не слушају,

већ се туку.

У моди су слаби живци,

гола сила,

ал' та мода није благом

Богу мила.

Историја наша врви

од јунака;

Нек и свети буду узор

српског ђака.

Своје грешке, своје мане

Удри, туци!

И будимо увек људи –

никад вуци.

Лидија Поповић, ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

„Светосавско звонце“, бр. 1, 2014.

СВЕТОСАВСКО БЛАГО, Гуча, Маја, ПРВАК, 22.3.2017.

Магдалена, ДРУГИ РАЗРЕД

ОЧЕ НАШ,Гуча, ПРВАЦИ, 22.3.2017.

Јерусалим

МОЛИТВА ГОСПОДЊА - ОЧЕ НАШ

Оче наш, који си на небесима,

да се свети име Твоје,

да дође царство Твоје,

да буде воља Твоја

и на земљи као на небу;

хлеб наш насушни дај нам данас;

и опрости нам дугове наше

као што и ми опраштамо дужницима својим;

и не уведи нас у искушење,

но избави нас од злога.

Слике обновљених радова на Кувуклији

Након девет месеци колико су трајали радови на рестаурацији Кувуклије – храма Гроба Господњег, у среду 22. марта на Младенце – празник Светих 40 мученика Севастијских, ова нарочито велика светиња за цео хришћански свет, место Васкрсења Христовог и непосредни сведок Православне вере, место на коме се јавља Благодатни огањ, свечано је отворена за поклонике. Испред Српске Православне Цркве, заједно са високим државним и црквеним делегацијама, учешће у овој свечаности узели су Преосвештена господа Епископи Пакрачко-славонски Јован и умировљени Захумско-херцеговачки Атанасије.

Четрдесет мученика у Севастеји/40 Martyrs of Sebaste

Данас смо прославили празник четрдесет мученика севастијских, 40 римских војника који су радије изабрали смрт у леденом језеру него да се одрекну Христа sr.wikipedia.org (византијска икона мученика урађена у слоновачи, музеј Боде у Берлину 10. век)

Today we celebrated the feast of the 40 Martyrs of Sebaste (Roman soldiers who rather chose to die in the frozen lake than to renounce Christ) en.wikipedia.org/wiki/Forty_Martyrs_of_Sebastе(the 10th century Byzantine ivory icon of the Martyrs of Sebaste, Bode museum Berlin).

извор: Сава (Јањић)