У Завичајном музеју у Горњем Милановцу представљена је једна изузетна изложба посвећена издавачу који је обележио детињства многих од 1956. године па до краја двадесетог века Дечје новине.
Све је почело 1956. године када је група наставника и ученика „брусничке“ школе, у импровизованој редакцији пожелела да афирмише дечје стваралаштво тако што ће издати школски лист и то се водило као: ”ван наставна активност литерарне секције”. Уз велики ентузијазам наставника и ученика излази први број листа под називом: „Дечја политика“. Он је изашао у тиражу од хиљаду примерака, али је забрањен већ после првог броја због реакције београдске „Политике“. За други број одабран је нови назив – Дечје новине – и то име је ушло у историју.
Главни и одговорни уредник био је Срећко Јовановић, а Александар Лазаревић генерални директор. Часопис Дечје новине, као и остали часописи као што су Тик-так и Зека достизали су тираж од 100.000 примерака по једном броју. Делатност се временом ширила и на издавачку, па су Дечје новине постале и један од највећих издавача у некадашњој Југославији и то не само дечје књиге. Заштитни знак издавачког гиганта постаје дечак у искораку напред, а осмислио га је непревазиђени дизајнер Раде Ранчић. Гесло Дечјих новина било је: Корак испред.
Читав свет је знао за Горњи Милановац и Дечје новине. Штампани су нобеловци, потом издавачки подухвати попут Законоправила Светог Саве, затим први преводи хиландарских књига, Историје графике. Светлост дана су угледале стотине наслова светских и домаћих писаца. Посебно је било значајно што су Дечје новине почеле да издају најбоље стрипове наших и светских класика.
Многи, данас зрели људи, који се налазе у улози родитеља и бака и дека, радо се сећају издања овог дечјег издавача уз који су они одрастали: Тик-Так, Зека, Дечје новине. Издавачка кућа Дечје новине данас више не постоји, али њихов велики рад и достигнућа остају за пример и поуку свима како се ради на добробит деце, али и одраслих. Дечје новине су обележиле и оплемениле детињства десетине генерација оставивши неизбрисив траг.
извор: zvonce.spc.rs
Све је почело 1956. године када је група наставника и ученика „брусничке“ школе, у импровизованој редакцији пожелела да афирмише дечје стваралаштво тако што ће издати школски лист и то се водило као: ”ван наставна активност литерарне секције”. Уз велики ентузијазам наставника и ученика излази први број листа под називом: „Дечја политика“. Он је изашао у тиражу од хиљаду примерака, али је забрањен већ после првог броја због реакције београдске „Политике“. За други број одабран је нови назив – Дечје новине – и то име је ушло у историју.
Читав свет је знао за Горњи Милановац и Дечје новине. Штампани су нобеловци, потом издавачки подухвати попут Законоправила Светог Саве, затим први преводи хиландарских књига, Историје графике. Светлост дана су угледале стотине наслова светских и домаћих писаца. Посебно је било значајно што су Дечје новине почеле да издају најбоље стрипове наших и светских класика.
извор: zvonce.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар