Драги родитељи,
Ускоро ће ваша деца поћи у први разред основне школе. Завршило се њихово рано детињство и одрастање у кругу породице. Поласком у школу они полако започињу самосталан живот, и развој своје самосталне личности.
Дошао је тренутак да се, поред осталих предмета, определите и да ли ће ваша деца слушати православни катихизис, односно верску наставу.
За време школовања, а и касније кроз живот ваша деца ће, као и ви сами, често бити у ситуацији да доносе одређене важне одлуке, мале и велике, бирајући свесно између различитих могућности и решења која ће се постављати пред њих у кући, у школи, на улици, у друштву. На њиховом животном путу очекују их и многобројни изазови који су посебно жалосно обележје овог нашег доба и времена дрога, алкохол, секте, неморал сваке врсте, насиље, усамљеност, отуђеност. Очигледно, при свему овоме, биће им потребна помоћ, сигурна заштита и јасан животни циљ, како би увек и у свакој прилици сачували свој човечански лик и достојанство, и осигурали свој живот. Управо на часовима верске наставе малишани ће имати могућност да осете да је уз родитељску руку најсигурније држати се за Божју руку ту ће открити да су заједно са својим родитељима деца свог Небеског Оца.
Шта се изучава на часовима православног катихизиса?
Поред верског образовања у ужем смислу (основе хришћанске вере, богослужбени живот и празници Цркве, црквена историја, народни обичаји), ваша деца ће стицати и знања из разних других области природних и друштвених наука, информатике, уметности. Тако ћете заједно са њима открити, што је јако важно, да се ни један предмет осим веронауке не бави оплемењивањем дечије личности. Она ће помоћи деци да сва стечена знања из других предмета усмере и на здрав начин уграде у своју личност, а такође и да боље разумеју и поштују родитеље, да брину о старима и болеснима, да схвате неизмерни значај породице, пријатељства и љубави.
Ви, као родитељи, сасвим сигурно гледате на школу са жељом да помогне вашој деци да постану прави и потпуни људи испуњени сваком врлином, онакви људи који су данас преко потребни нашој домовини, нашем народу и нашој Цркви. Наравно, јасно је да се такви људи не рађају, већ васпитавају. Ни највећи таленти не вреде човеку ако се не развијају у правом смеру. Треба ли рећи да су многи злотвори у историји људског рода били високо школовани, али им то није послужило на корист него на потпуну пропаст, јер поред самог знања нису научени племенитости и врлини. Врснога човека, дакле, треба васпитати, као што се с највећом пажњом подиже и узгаја каква племенита биљка.
Као Ваш Епископ, позивам управо вас родитеље на сарадњу да помогнете у овом узвишеном задатку подизања врлинских људи - људи хришћана. Први корак у томе јесте да ваша деца почну да похађају часове православног катихизиса веронауке. Што дете буде више чуло о Сину Божијем и о Његовој непоновљивој и непревазиђеној науци, што више успемо да га одушевимо да пође путем хришћанске доброте и љубави, тим је сигурније да је близу време када ће наша земља бити земља врлих и племенитих људи, способних да је на здравим основама изграде и очувају, да њом управљају на општу корист, као и да другима посведоче и пренесу своје хришћанско искуство и човечност.
Сусрет са православним хришћанством отвара душу за могућности бескрајног напредовања и у времену и у вечности. Омогућити детету да упозна православље значи заиста му дати крила и открити у њему неисцрпан извор сваког добра.
И нека се нико не двоуми: права и искрена вера никада се не противи правој и темељној науци. Наука помаже вери да не постане „гатарско сујеверје" и „бесциљно магијско лутање кроз живот", а вера помаже науци да се и сама уздигне до граница неисказаног. Многи велики и славни научници из целог света свој земаљски век проживели су као искрени и честити хришћани, и својим дубоким доживљајем живе вере посведочили њену необичну блискост са науком. Почујмо шта о томе каже наш прослављени електротехничар Михајло Пупин: „Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она ме је учинила бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа, и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу." Видимо да права и потпуна вера представља унутрашњу призму, кроз коју истински веран човек сагледава читав спољашњи свет и живот.
Да ли је, дакле, жива вера неопходан мост између школе и живота, остаје да расудите сами, а ја ћу за крај овог представљања само да додам речи нашег чувеног песника Алексе Шантића: „Ми пут свој знамо, пут Богочовека."
Мир вам и радост од Бога,
Ваш Епископ шумадијски
ЈОВАН
2008.
извор: spc.rs
Ускоро ће ваша деца поћи у први разред основне школе. Завршило се њихово рано детињство и одрастање у кругу породице. Поласком у школу они полако започињу самосталан живот, и развој своје самосталне личности.
Дошао је тренутак да се, поред осталих предмета, определите и да ли ће ваша деца слушати православни катихизис, односно верску наставу.
За време школовања, а и касније кроз живот ваша деца ће, као и ви сами, често бити у ситуацији да доносе одређене важне одлуке, мале и велике, бирајући свесно између различитих могућности и решења која ће се постављати пред њих у кући, у школи, на улици, у друштву. На њиховом животном путу очекују их и многобројни изазови који су посебно жалосно обележје овог нашег доба и времена дрога, алкохол, секте, неморал сваке врсте, насиље, усамљеност, отуђеност. Очигледно, при свему овоме, биће им потребна помоћ, сигурна заштита и јасан животни циљ, како би увек и у свакој прилици сачували свој човечански лик и достојанство, и осигурали свој живот. Управо на часовима верске наставе малишани ће имати могућност да осете да је уз родитељску руку најсигурније држати се за Божју руку ту ће открити да су заједно са својим родитељима деца свог Небеског Оца.
Поред верског образовања у ужем смислу (основе хришћанске вере, богослужбени живот и празници Цркве, црквена историја, народни обичаји), ваша деца ће стицати и знања из разних других области природних и друштвених наука, информатике, уметности. Тако ћете заједно са њима открити, што је јако важно, да се ни један предмет осим веронауке не бави оплемењивањем дечије личности. Она ће помоћи деци да сва стечена знања из других предмета усмере и на здрав начин уграде у своју личност, а такође и да боље разумеју и поштују родитеље, да брину о старима и болеснима, да схвате неизмерни значај породице, пријатељства и љубави.
Ви, као родитељи, сасвим сигурно гледате на школу са жељом да помогне вашој деци да постану прави и потпуни људи испуњени сваком врлином, онакви људи који су данас преко потребни нашој домовини, нашем народу и нашој Цркви. Наравно, јасно је да се такви људи не рађају, већ васпитавају. Ни највећи таленти не вреде човеку ако се не развијају у правом смеру. Треба ли рећи да су многи злотвори у историји људског рода били високо школовани, али им то није послужило на корист него на потпуну пропаст, јер поред самог знања нису научени племенитости и врлини. Врснога човека, дакле, треба васпитати, као што се с највећом пажњом подиже и узгаја каква племенита биљка.
Као Ваш Епископ, позивам управо вас родитеље на сарадњу да помогнете у овом узвишеном задатку подизања врлинских људи - људи хришћана. Први корак у томе јесте да ваша деца почну да похађају часове православног катихизиса веронауке. Што дете буде више чуло о Сину Божијем и о Његовој непоновљивој и непревазиђеној науци, што више успемо да га одушевимо да пође путем хришћанске доброте и љубави, тим је сигурније да је близу време када ће наша земља бити земља врлих и племенитих људи, способних да је на здравим основама изграде и очувају, да њом управљају на општу корист, као и да другима посведоче и пренесу своје хришћанско искуство и човечност.
Сусрет са православним хришћанством отвара душу за могућности бескрајног напредовања и у времену и у вечности. Омогућити детету да упозна православље значи заиста му дати крила и открити у њему неисцрпан извор сваког добра.
И нека се нико не двоуми: права и искрена вера никада се не противи правој и темељној науци. Наука помаже вери да не постане „гатарско сујеверје" и „бесциљно магијско лутање кроз живот", а вера помаже науци да се и сама уздигне до граница неисказаног. Многи велики и славни научници из целог света свој земаљски век проживели су као искрени и честити хришћани, и својим дубоким доживљајем живе вере посведочили њену необичну блискост са науком. Почујмо шта о томе каже наш прослављени електротехничар Михајло Пупин: „Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она ме је учинила бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа, и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу." Видимо да права и потпуна вера представља унутрашњу призму, кроз коју истински веран човек сагледава читав спољашњи свет и живот.
Да ли је, дакле, жива вера неопходан мост између школе и живота, остаје да расудите сами, а ја ћу за крај овог представљања само да додам речи нашег чувеног песника Алексе Шантића: „Ми пут свој знамо, пут Богочовека."
Мир вам и радост од Бога,
Ваш Епископ шумадијски
ЈОВАН
2008.
извор: spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар