"Летописи из Вавилоније и Персије"

Прва књига у издању Библијског културног центра

“Мама причај ми причу пре спавања“ – чуло се у соби мог сина пре 3-4 године. Знам, она је уморна, уморан сам и ја али... Чини ми се да сам макар у овом тренутку одморнији.

„Ја ћу“ – рекао сам на опште изненађење.

Тако је почело, и ево наставља се до данас, наравно овог пута у облику књиге која ће, надам се, наћи пут до 1500 читалаца.

   Наравно, садржај се временом мењао, развијао, допуњавао, преосмишљавао, редиговао, кориговао, илустровао, лектурисао...
   Моји цењени сарадници су у овај пројекат уложили много енергије, труда и љубави.
   Тако су настали „Летописи из Вавилоније и Персије“ књига за децу (они који су је читали кажу и не само за децу) заснована на библијским причама из првих шест поглавља Књиге пророка Данила (тзв. дворске приче) и Књизи о Јестири. Ова библијска основа садржи седам драматичних прича, Првих шест прича су изразито епског карактера, док је седма епска прича прожета предивним лирским моментима.
   Књига није осмишљена као популарне „Библије за децу,“ већ као низ повезаних прича у које су укључени многи ванбиблијски мотиви, што историјски, што фиктивни. Неки, штавише, преузети из српског народог предања. Ови ванбиблијски моменти служе као оквир унутар којег се смешта библијска нарација, чинећи да сама прича буде динамичнија, а њена порука јасније истакнута. Пажња читалаца се на тај начин усмерава ка снажним етичким принципима који проистичу из живописних библијски прича о пророку Данилу, његовим верним пријатељима Сердаху, Мисаху и Авденагу, као и њиховим потомцима –Мардохеју и царици Јестири.
Инспирацију сам пронашао у цртаним филмовима: Јосиф, краљ снова и Принц Египта, као и веиком броју књига мог омиљеног жанра – епске фантастике.
   Морам да напоменем да је мој син Александар, који је растао уз ове приче као што су оне расле уз њега, на неки начин коаутор ове књижице од 168 страна А5 формата. Пажљиво их је слушао, неретко својим питањима и идејама доприносећи квалитету и динамици прича које су нам каткад биле инспирација и за игру. Једном ме је чак питао (и то ми је био можда најлепши коментар који сам икада добио): Тата, шта мислиш, да ли ћемо кад васкрснемо и кад будемо у царству Божијем моћи да упознамо цара Навуходоносора?
   Не смем да заборавим све оне пријатеље и пријатељице који су ми стрпљиво ишчитавали првобитне верзије текста додајући коментаре и исправљајући грешке дајући ми подршку неопходну за довршење ове књиге.
   Ту су, наравно и они који су исправљали бројне грешке у куцању и кориговали текст, међу којима је прва супруга Олга која је била мој најстрожили критичар и која је преузела најтежи део посла исправљајући грешке у куцању и стилски употпуњујући текст који без ње сигурно никада не би угледао светлост дана. Велику захвалност дугујем и госп. Ивану Недићу који је стрпљиво  редиговао и лектурисао текст, г-ђици Милици Мастелици која га је  илустровала. Захвалност дугујем и госп. Срећку Петровићу који је текст технички обрадио (прелом и слог). Коначно, захваљујем се свим покровитељима који су омогућили својим прилозима не само да објавимо ову књигу, већ и да је учинимо потпуно бесплатном за 1500 читалаца.
   ВЕЛИКО, ВЕЛИКО ВАМ ХВАЛА.

   Јован Благојевић
   извор: bkcentar.rs