ВОЈВОДСКА ТИТУЛА ПРОТЕ ГУЧАНИНА

   На данашњи дан 1811. године, Милутин Илић - Прота Гучанин, старешина Пожешке нахије, од вожда Карађорђа добија војводску диплому и власт над 24 драгачевска села, Пожегом, Бакионицом и Пријановићима. Прота Гучанин рођен је 1729. у Гучи. Један од вођа Првог српског устанка. У марту 1804. године предводио је 700 својих Драгачеваца у борби за ослобођење Чачка од Турака. Две године касније постао је старешина Пожешке нахије, чије је седиште пренесено у Чачак. Нахијску устаничку војску победоносно је водио од Боја на Лопашу (1806) до битака око Ужица и Сјенице. Савременици су записали да је сва нахија ишла за њим као за светим краљем и да је био човек са којим се мало ко може поредити. Када су Турци у крви гушили устанак, остао је са народом. Склонио се у манастир Свете Тројице на Овчару. Ту је умро и сахрањен. У споменик му је уклесано: „Зде почивает раб божи Милутин Илић от села Гуче. Јануара 14 љета 1814.“ Касније су му мошти пренете у Гучу и сахрањене поред тамошње цркве.
   Био је најзначајнији вођа устаника и највиши командант над Драгачевском војском, а поред њега титуле војводе добили су од Карађорђа још и Протин син Ђоко Протић, из Гуче, Милић Радовић из Каоне, Новак Бошковић Петковић - Новачић из Горачића-Расовца и Ђоле Херцеговац из Гуче.

      Извор: "Историја Чачка", Горан и Данијела Давидовић