 |
| Снежана Костић, ЗИМСКА ЧАРОЛИЈА Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча |
Војислав Илић (1860-1894)
ПРВИ СНЕГ
У освитку зоре, кроз сумрачак тавни,
Покривене снегом почивају равни.
А студени лахор кроз долине мирне
Преко пустих поља кад и када пирне -
И с вихором лаким сеоца се хвата,
Па засипље снегом и стрехе и врата.
А у селу јоште у прозорје мило
Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.
Из даљине само лисица се краде,
Па кокошки вреба и пилиће младе -
И од њених шапа и туна и тамо
У првоме снегу траг се види само...
Нема коментара:
Постави коментар