Благовесник

недеља, 3. јануар 2016.

НЕБЕСКА РИЗНИЦА

Весна Милошевић, Небеска ризница, Београд, 2007.

субота, 2. јануар 2016.

Како је Драгачево добило назив?

О томе како је Драгачево добило назив, постоји неколико легенди.
По првој, овим крајевима је владао велможа цара Душана који се звао Драгаш. Кажу да је по њему Драгачево добило име. Прво Драгашево, па-Драгачево.
У другој легенди се каже да је нека Драга од лозе Немањића, у гучком засеоку Корнету, сазидала манастир и у њему живела до краја живота. Још кажу да је била веома племенита и да је у свему помагала народ који је ту живео. Речицу која протиче поред манастира, по њеном имену, назваше Драгачица, а читав крај Драгачево.
После Драгине смрти, када су у ове крајеве дошли Турци, срушили су манастир до темеља. Срби су онда на тим темељима сазидали нову цркву. Турци су и цркву срушили. И, тако је то рађено више пута: Срби су цркву градили, а Турци је рушили. Цркву су, 1831. године, мештани преселили у центар Гуче, где се и данас налази.
У називе реке и краја нико није дирао. До данас остадоше имена, реци: Драгачица, крају: Драгачево.

Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева

Поред ове две, постоји и трећа легенда:
Крену неки Црногорци из Чева (место између Никшића и Цетиња) да нађу место у коме би лакше и боље живели. Ишли они тако, ишли, док дођоше у крај богат плодном земљом, пространим пашњацима, зеленим шумама и бистрим потоцима и рекама. Ту се зауставише и настанише. Заволеше га као и свој стари крај. Стадоше га називати: "Наше ново Чево", "Наше мило Чево", а најчешће, "Наше драго Чево". Временом драго Чево стадоше изговарати као једну реч: Драгачево, па- Драгачево. То име оста и до данашњег дана.
Поред познате песме "Драгачево ружом ограђено...", занимљива је и ова епска песма:

"Драгачево ограђено цмиљем,
родом, воћом, свакојаким цвећем,
А и мајском мирисном ружицом!
Господару сваки тебе хвале,
А највише лоза Обренова,
Човечанству, што у теби живи,
Ето, свак се, ма ко био, диви;
Војводе те вазда прослављаху,
Цар Немања па и други редом
Увек тебе радо спомињаху".

Ника-Никола Стојић и Јовиша М.Славковић, Гуча кроз векове, Гуча, 2012.

ДРАГАЧЕВСКЕ ТКАЉЕ

Изложба о Рајки Боројевић и ткаљама из Драгачева

Гуча, 28.12.2015.

Ткаље из Драгачева у посети манастиру Грачаница, 1952.

петак, 1. јануар 2016.

БУКВАР ПОНАШАЊА У ЦРКВИ: Светлост вере

Сви знамо колико је важно знање,

О томе добијамо црно на бело.

А знамо ли да је ПОНАШАЊЕ

Нашем знању - свечано одело!?

Знамо: душа се добротом шири

Па што смо бољи - душа нам је већа!

А знамо ли да су ЛЕПИ МАНИРИ

Нашим душама - божанска одећа!?

Душанка Бојичић, вредна и смела,

Трага за обликом праве мере:

Пегла наша свечана одела

За лепи празник Светлост Вере!

Прва се сетила да својим стихом

Освежи наше душевно здравље:

Како да молитвом, добром и тихом,

Чувамо своје - ВЕРОСЛАВЉЕ!

Љубивоје Ршумовић

Душанка Бојичић, Буквар понашања у цркви, Ноффис, Београд, 2015.

Топло препоручујемо "Буквар понашања у цркви" од госпође Душанке Бојичић.
Књига је писана са пуно љубави према православљу и деци.
И текст и илустрације су прилагођене дечјем узрасту и њиховом почетном помању вере.
Биће ово најбољи помоћни уџбеник за веронауку малим Српчићима. Аутор је то њима и наменио па им га пружа од срца к срцу.

С благословом
Епископ шабачко - ваљевски
Лаврентије

Соко Град
17. 6. 2003.

С благословом

Патријарх Павле

26. јануар 2007.