О ПОРОДИЦИ

  

ХАЈТЕ БРАЋО БЕЛОЈ ЦРКВИ

Хајте браћо белој цркви,

да се Богу помолимо

Дародавцу свих добара,

да се смерно поклонимо.

Оставите бриге мале,

одморите руке вредне.

Сетите се душе своје,

душе гладне, душе жедне.

Оставите ситне злобе,

благи Бог је Отац свију.

Он све тражи,

Он све зове, царство вечно да добију.

Данас јесте, сутра нисте

та спасти вас неће благо.

Спасен биће који твори,

што је вечном Богу драго.

Кад у цркви Бога славе,

добри људи и анђели,

Бог милосни на том збору

и вас браћо видет жели.

Хајте браћо белој цркви,

да се Богу помолимо.

Дародавцу свих добара,

 да смерно поклонимо.

Црква Светог архангела Гаврила, Гуча

ПУТЕВИ СРЕДЊЕГ ВЕКА: Стари Рас

Културно-уметнички програм Редакција за културу и уметност, од 7. децембра премијерно почиње са емитовањем новог документарног серијала "Путеви средњег века". Реч је о четири емисије посвећене стварању прве српске средњовековне државе у Старом Расу које ће се емитовати једном недељно, сваког четврта од 7. до 28. децембра на Другом програму у 20.30. Прву емисију серијала посвећујемо Старом Расу, столном месту Србије, владавини српских великих жупана и њиховим честим ратовима против Византинаца и Бугара током 9,10. и 11. века, док остале три емисије покривају раздобље владавине Немањића од средине 12. до краја 13. века, и то: раздобље владавине великог жупана Стефана Немање, краља Стефана Првовенчаног, закључно са краљем Стефаном Урошем I и Дежевским сабором 1282. године када долази до промене на српском престолу и када се средиште Србије сели на југ, на Косово. Серијал "Путеви средњег века" покушава да одгонетне прошлост и отргне од заборава Немањиће који су, и поред честих војевања са великим силама какве су биле Византија, Бугарска и Угарска, успели да формирају прву српску средњовековну државу у Старом Расу.

Документарни део серијала сниман је на различитим локацијама: на тврђавама Расу и Јелечу, на Пештерској висоравни, у пећинском манастиру испод тврђаве Рас, у Дежевској долини, у манастирима: Сопоћани, Ђурђеви Ступови, Студеница, Жича, Милешева, Градац, у Народном музеју у Новом Пазару.

Гробље у Негришорима

МОРАВАЦ

KОЛО УПИСАНО НА УНЕСКОВУ РЕПРЕЗЕНТАТИВНУ ЛИСТУ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

    Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа донео је одлуку о упису елемента Кола, традиционална народна игра на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлука о упису донета је 12. редовном заседању које се од 4. до 9. децембра одржава на острву Чеџу у Јужној Кореји.
 
   Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је, на основу одлуке Националног комитета за нематеријано културно наслеђе, номинацијски досије, који је Министраство културе и информисања упутило у процедуру усвајања. Номинација је припремљена у сарадњи са предлагачима елемента Факултетом музичке уметности, Ансамблом традиционалних игара „Коло“ и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИСом), уз учешће појединаца, локалних заједница, институција, невладиних организација, стручних удружења.
   Упис кола,  на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, значајан је, не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа Србије постати међународно видљивији, већ ће и различите заједнице бити подстакнуте да активно доприносе очувању и преношењу елемента као дела сопственог наслеђа.

   Етнографски музеј у Београду
   Центар за нематеријално културно наслеђе
   извор: etnografskimuzej.rs

Крем од бадема, лана и сусама

    3 супене кашике ситно самлавеног непеченог и несланог бадема
   2 супене кашике исто тако ситно млевених семенки лана
  1 супену кашику млевеног сусама

   Све састојке треба добро самлети у блендеру, да буду као гриз или брашно додати 1 супену кашику меда и 1\2 кашичице цимета, а може и без њега.
   Све промешати и полако сипати у воду, непрестано мешајући док не добијете крем жељене густине. Користити флаширану воду јер није хлорисана. Поред тога што је укусан, овај крем је изванредно хранљив и лековит, а може да се користи у току целог поста.

   "Светосавско звонце", бр.9, 2017.