уторак, 15. октобар 2019.

Дигитална Студеница, Свети Сава- прича о манастиру

   Захваљујући новим технологијама, посетиоци манастира Студеница могу да виде настајања и изградњу, интерактивне фреске, све најважније информације о манастиру, али и обраћање Светог Саве. Пројекат "Дигитална Студеница - проширена стварност", који је финансирало Министарство правде, атракција је не само за најмлађе.
   "Занимљиво је било...Свети Сава ми је причао о цркви, гледао сам фреске у цркви", рекао је дечак који је посетио манастир.
   "Занимљиво је било...Свети Сава ми је причао о цркви, гледао сам фреске у цркви", рекао је дечак који је посетио манастир.
   "Ово је јако лепо искуство за мене, видела сам манастир из ваздуха, била сам и у манастиру", пренела је утиске девојчица.
   Тако се у аутентичном здању трпезарије из времена Саве Немањића, првог студеничког игумана радознали посетиоци задужбине из 13. столећа, упознају не само са историјом, већ и свим културним вредностима које се баштине више од 800 лета.
   "Навикавамо се на постојање ове поставке која је урађена у технологији проширене стварности. Марко Тодоровић је радио дизајн. Јако су добре реакције људи који посете ово место, туриста, верника. Може много да се научи за кратко време", каже архимандрит др Тихон Ракићевић, игуман манастира Студенице.
   Свакако да у Студеници и кустоси имају важну улогу.
   Милош Гвозденовић, кустос, докторанд српске књижевности истиче да је одатле кренула српска малтене оригинална књижевност.
   Први познати аутор је Свети Сава и "Житије Светог Симеона" у склопу "Студеничког типика". Тројезично издање на српском, енглеском и руском језику "Студеничког типика" које су пприредили др Маја Анђелковић и архимандрит др Тихон Ракићевић.
   Према његовим речима, у оквиру тог издања је и фототипско издање једног преписа "Студеничког типика". Добило је признање фестивала хуманистике, под називом "Пази шта читаш".
   "Прави благослов је био доћи и видети све ово", каже један посетилац.
   У предворју Немањине Богородичине цркве уклесан је натпис из 1208. године са речима из Богослужења "Заволех красоту дома твога".
   Оне су уједно и позивница да посетите манастир Студеницу, споменик, који је због изузетне лепоте архитектуре, сликарства и природног октужења, део историје и културе човечанства.

   извор: www.rts.rs

недеља, 13. октобар 2019.

Покров Пресвете Богородице, 14. октобар


Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!“ Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

Беседа ученице треће године Техничке школе у Бајиној Башти о 800 годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве



Од 10. до 13. октобра, у Бајиној Башти се одржава манифестација „Дани Раче украј Дрине“. Ове године је 25. по реду, а започета је давне 1995. Садржај програма је културне, музичке, ликовне, филмске, научне садржине. Одржава се под покровитељством фондације “Рачанска баштина“. Оно што ову прославу чини свечанијом јесте додела Рачанске повеље, која се додељује истакнутим ствараоцима, људима који су својим трудом допринели унапређењу живота.
   Ове године смо имали посебну привилегију, да нам се на отварању манифестације “Дани Раче украј Дрине“, обрати Kсенија Петровић, ученица треће године Техничке школе у Бајиној Башти, која похађа часове верске наставе.
   Својом беседом о 800 годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве је све присутне импресионирала и показала својим примером како младе генерације које су рођене и живе у ери друштвених мрежа, могу да схвате значај и битност Цркве, традиције и вере.
   Препуна сала Градске Галерије, подржала ју је аплаузом и била јој подршка како од грађана, тако и њених школских другара. Њена беседа, пробудила је све присутне да схвате ко смо и шта треба да будемо прослављајући диван овогодишњи јубилеј 8 векова самосталности наше Цркве.
   У наставку преносимо текст њене беседе:

   Часни оци, уважене даме и господо.
   Дозволите ми да вам се обратим на вечерашњем отварању манифестације дани Раче украј Дрине.
   Ове године смо прославили јубиларних 800 година самосталности Српске Православне Цркве, као и првог српског Архиепископа Светога Саву, чијом је заслугом, наша Црква и добила самосталност.
   Замислите само колико тога временом избледи, поклекне забораву, за 800 дана или пак 800 месеци. Овај догађај из прошлости, ни после 800 година, није остао баш тамо, у прошлости. И данас нас уједињује кроз молитву, кроз Свету Литургију, да хитамо ка Христу. Учи нас да волећи само једни друге, можемо осетити Његово присуство. Иако самостална, Црква аутокефалношћу ствара заједницу свих православних Цркава, и све као једна душа следе Христа.  Храм, није административна установа нити у њему место само одређеним људима. Храм је небо, где свако срце може потражити Бога. Пред Богом смо сви једнаки. То је оно што је Свети Сава желео да нам пружи аутокефалношћу, а не само оно што је опипљиво, очима видљиво или нашом свешћу достижно. Увек је лакше веровати у нешто што можеш да видиш, чујеш или додирнеш. Да је сва вредност заиста у свему томе, Свети Сава се никад не би одрекао царске круне и порфире и не би себе пронашао на Светој Гори. Постао је први српски Архиепископ, и себи као и свима нама отворио пут ка Никеји, где је 1219. од патријарха Манојла измолио самосталност за Српску Православну Цркву, изборивши се за наш идентитет, за нашу свест о нама самима.
   Савиним стопама водили су се и његови потомци, који су нашу земљу обасипали зрнима вере, љубави, наде и из којих је изникло мноштво светиња, које и данас стоје ту где су и сведоче о томе колико су велика дела Светога Саве. Црква је страдала, била прогањана, али је сваки пут изнова васкрсавала.
   Не можемо, а да не поменемо Kосово, на којем не само да су остале многе наше светиње и хришћански споменици, већ и наша срца. Ту су многи наши преци пролили сузе, крв и животе, јер нису желели, да буде отето и сравњено са земљом, оно што је од Бога дато његовом народу.
   Не би требали, да се делимо по националности, јер Господ је рекао: „Нема Грка, ни Јевреја“ ми смо род православни и светосавски, иста нас љубав веже. И то је и више него довољно, да се усмеримо ка путу Истине и Живота. Понављам, не на Србе, Грке или ти пак неки други народ, већ као православне хришћане, у заједници која већ 8 векова траје.
   Цитираћу мисао Светог Аве Јустина Поповића: „Kо је највећи богаташ у српском народу, Свети Сава. Од његовог богатства ми данас живимо, ми се данас богатимо, оставио нам је непотрошиво богатство.“
   Видим, како данас клонемо духом, видим уморне људе, безнадежне. Људе, које не виде излаз, непрестано лију сузе, и питају се где је Бог. Ако треба да лијете сузе, лијте их, можда оне очисте ваше очи, и можда прогледате.
   Почните од вашег срца, Он живи у нама и има одговоре на сва наша питања. Нису били привилеговани само наши преци, Бог нас никада није оставио. Ми смо ти који смо се духовно успавали и не видимо, шта нам је тик испред очију.
   8 векова аутокефалности, огромна је привилегија, која нам је дата. Потражите Бога, јер „Бог је љубав.“ Бог је живот вечни и Спаситељ од пролазности.
   Ослушните мало више, погледајте мало боље…
   Заиста ћете се уверити да је говорио истину.
   „Ја сам са вама у све дана до свршетка века“.
    Амин.

   извор: eparhija-zicka.rs

четвртак, 10. октобар 2019.

ПРОВЕРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ



1. Kо је родоначелник лозе Немањића?

А) Велики жупан Стефан Немања
Б) Kраљ Драгутин
В) Цар Душан

2. Kако су се звали синови Стефана Немање?

А) Лазар, Милутин и Драгутин
Б) Урош, Реља и Страхиња
В) Стефан, Вукан и Растко

3. Kоје године је Српска Парвославна Црква стекла
аутокефалност?

А) 1119
Б) 1219
В) 1319

4. Kо је први српски архиепископ?

А) Патријарх Павле
Б) Свети Петар Цетињски
В) Свети Сава

5. Kако се зове српски манастир на Светој Гори?

А) Ватопед
Б) Хиландар
В) Дохијар

6. Где је крунисан Стефан Првовенчани?

А) У Београду
Б) У Скопљу
В) У Жичи

7. Kоје је монашко име Стефана Немање?

А) Прохор
Б) Симеон
В) Антоније

8. Где су спаљене мошти Светог Саве?

А) На Врачару
Б) На Дорћолу
В) У Земуну

9. Kако се звао српски владар који је 1346. године
крунисан за цара?

А) Немања
Б) Душан
В) Лазар

10. Kако се звао први српски патријарх?

А) Јоаникије
Б) Данило
В) Арсеније

11. Kо је предводио српску војску 1389. године у битци
на Kосову?

А) Марко Kраљевић
Б) Свет кнез Лазар
В) Деспот Стефан Лазаревић

12. Где је данас седиште Српске Патријаршије?

А) У Београду
Б) У Пећи
В) У Сремском карловцима
Манастир Жича
Решење:
1. А; 2. В; 3. Б; 4. В; 5. Б; 6. В;
7. Б; 8. А; 9. Б; А; 10. Б; 11. А.


извор: Каленић, бр. 4, 2019.

ЧЕТВРТАЦИ

среда, 9. октобар 2019.

Да ли знаш : Ко је био први српски архиепископ?

Најава : Квиз о Немањићима

ЈАВНИ ПОЗИВ

Поводом 800 година самосталности Српске Православне Цркве позивамо школе, православне цркве, удружења и организације да се пријаве за учешће на међународном квиз такмичењу „НЕМАЊИЋИ“.
Такмичење ће се одржати почетком децембра 2019. године, а полуфинале и супер финале почетком 2020. године у Београду. Права учешћа имају екипе из Републике Србије, Републике Српске, региона, те српске дијаспоре из Европе, Америке, Аустралије, Kанаде, Азије и Африке. Екипе броје три члана (узраста од 10 до 15 година).
Пријаве трају до краја октобра 2019 године.

ПРОПОЗИЦИЈЕ KВИЗ ТАKМИЧЕЊА

У основним школама у Републици Србији и Републици Српској почетком децембра ове године одржаће се квиз такмичење под називом Немањићи.
Свака школа ће формирати екипе од три члана (школе до 500 ученика имају право на пријаву једне екипе, а школе са преко 500 ученика имају право да пријаве двије екипе).
Ове екипе ће заједно са такмичарима из региона, Европе, Америке, Аустралије, Kанаде,  Азије  и  Африке  истог дана  у исто  вријеме  радити  „онлине“ тест.
Ако буде више екипа са истим бројем бодова, ићи ће се у сљедећи круг такмичења, све док се не добије 8 екипа које ће учествовати у полуфиналу.
Екипе ће тестирање радити у својим школама, црквама и другим организацијама, под надзором одговорног лица које ће одредити директори школа, старјешине православних цркава и предсједници организација.
Kандидати и екипе се спремају по материјалу који ће припремити организатор,  а  састоји  се  од  1000  питања  и  одговора,  као  и  друге литературе која им је доступна.

О ПРОЈЕKТУ

МЕСТО РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕKТА:
Република Србија, Република Српска, регион и простор српске дијаспоре  из   Европе,  Америке,   Аустралије,   Kанаде,   Азије  и Африке.

ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕKТА:
октобар 2019. године - почетак 2020. године

ЦИЉ ПРОЈЕKТА:
Употпунити и проширити знања о Немањићима  кроз игру,  учење и такмичарски дух који је пристуан код младих људи.
НОСИОЦИ ПРОЈЕKТА: Фондација “Мир Божији” Српска Православна Црква

СУОРГАНИЗАТОРИ ПРОЈЕKТА:
„Артос“ Србија
„Стари мостови“ Црна Гора
„Центар за едукацију, омладину и спорт“ Република Српска


СТРУЧНИ ЖИРИ:
Проф. др Радмило Пекић историчар
Проф. др Драга Мастиловић историчар
Јеромонах Виталије Манастир Студеница
Проф. др Срђан Рудић историчар
Проф. др Милош Kовић историчар

+387 66 922511
+387 65 512696
+387 64 2714228
+387 65 512696
  
ОПИС ПРОЈЕKТА

Пројекат квиз такмичење “Немањићи” је најмасовнија манифестација васпитно-едукативног карактера поводом 800 година самосталности Српске Православне Цркве. Планирано је да се пројектом обухвате ученици старијих разреда основних школа.
Жеља нам је да буде укључено што више ученика из Републике Србије, Републике Српске, региона и дијаспоре.
За такмичење спремићемо, поред редовне литературе, радни каталог, који се састоји од више питања и одговора.
Пријављивање екипа било би до краја октобра, а такмичење реализовано у децембру ове године и почетком 2020. године.
Свака екипа би била састављена од 3 члана. Екипе могу да пријављују школе, цркве, удружења и остале организације. У наведеним државама и регијама, организацију такмичења би реализовала комисија из те државе. Централна комисија би била одговорна за реализацију цјелокупног пројекта.
У завршници такмичења, учествовало би осам екипа за полуфинално и финално такмичење, које ће се одржати у Београду.
Финале би било одржано уз директан телевизијски пренос за српске просторе и дијаспору.
Најуспјешније екипе, њихове наставнике или друга одговорна лица очекују признања, медаље и вриједне награде.
Посебна пажња биће посвећена информисаности шире јавности о такмичењу, као и маркетиншким активностима.
Саставни дио пројекта је сценарио финалног такмичења, план маркетинг активности, буџет пројекта, протокол такмичења, јавни позив и пријава екипа.

Организациони одбор
Проф. Здравко Мочевић