Г а л е р и ј а

Невена Бугарчић, први разред

Нина Гавриловић, први разред

Јана Драмлић, други разред

Вања Раденковић, четврти разред

школска 2013/2014.

УСТРОЈСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

   Српска православна црква као земаљска установа има и свој Устав.

   Према том уставу на челу Српске православне цркве је Патријарх српски као њен непосредни поглавар. Патријарха српског бира Свети архијерејски сабор, који се састоји од архијереја Српске православне цркве.

   Патријарх се бира из редова архијереја Српске православне цркве.

   Свети архијерејски сабор састаје се сваке године и на свом заседању између себе бира четири архијереја који на челу са Патријархом чине Свети архијерејски синод, који заједно са Патријархом управља Српском црквом.

   Српска православна црква је подељена на епархије. Свака епархија има свога архијереја (епископ - владика) који је њен непосредни поглавар.

   Епархију чине градови и села једне историјске покрајине, као нпр. Жичка, Шумадијска, Сремска итд.

   За православне Србе који живе и раде у иностранству основане су такође епархије.

   Епархија је подељена на архијерејска намесништва, црквене општине и парохије.

   Архијерејско намесништво се састоји из неколико црквених општина и парохија.

   На челу намесништва је архијерејски намесник кога поставља надлежни архијереј из редова свештенства.

   Црквену општину сачињава једна или више парохија. Ако у месту има више парохија, оне сачињавају једну црквену општину, која има свој Управни одбор на челу са председником.

   Парохија је заједница лица која стоје под духовним руководством једног пароха (свештеника).

   Манастири имају своје старешине и стоје под непосредним руководством епархијског архијереја.

   У једном месту може бити више парохија, а више мањих места сачињавају једну парохију и црквену општину.

ВЕРОНАУКА У КУЋИ (ПРАВОСЛАВНА ВЕРСКА ЧИТАНКА), Издавачки фонд СПЦ Архиепископије београдско-карловачке, Београд, 2010.

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ДРАГАЧЕВСКО

Црква Светог архангела Гаврила, Гуча

Седиште Архијерејског намесништва драгачевског је варошица Гуча. Намесништво обухвата 8 парохија и 7 Црквених општина (Гуча, Каона, Котража, Тијање, Горачићи, Лучани, Вича).

Цркве у Драгачеву: ЦРКВА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ, РТИ

На дан када наша Света Црква прославља Светог пророка Илију, 2. августа 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Рти код Гуче, уз саслужење архимандрита студеничког Тихона, шест свештеника и четири ђакона

Цркве у Драгачеву: ЦРКВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПРОКОПИЈА, ТИЈАЊЕ

Црква у Тијању посвећена је Светом великомученику Прокопију. Налази се поред пута Тијање-Чачак, с леве стране Тијањске реке.

   Храм је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и касније придодатим торњем-звоником (на западној страни). Засведен је полуобличастим сводом, преко кога је двосливни кров. То је мало значајна архитектонска творевина, али вредна грађевинска појава-скромних димензија, једноставних, готово рустичних архитектонских замисли-из времена српске револуције са почетка 19. века. Та скромност последица је локалних неимарских схватања и невеликих материјалних могућности ктитора.

Свети владика Николај, ГОСПОДЕ БОЖЕ МОЈ

Свети Николај Жички

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ(Велимировић) У ГУЧИ И КОТРАЖИ

Котража, Ђурђевдан, 1938.

   ПРЕГЛЕД ЦРКВЕ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ, год. 20, бр.6/7, Краљево, јун/јул, 1938.

   "Све црквене славе појединих цркви у срезу драгачевском посећене су добро од народа. Уведена је једна лепа пракса у поменутом срезу, да готово сви свештеници среза драгачевског иду један код другог када дође храмовна слава појединих цркава..."

МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ О ДРАГАЧЕВУ

                  ".... Шума хучи и уздише, повија се и исправља, а светлост продева расуте зраке, као кончиће, кроз окца травки.Таласање и струјање тече уз брег, пребацује се преко хрбата планине, одлазећи онамо где би, по свему што зна и замишља, морало бити Драгачево. Како распевана и хранљива реч: Драгачево! то се изговара, као да је растегао хармонику са краја на крај: Дра-гааа-че-во! Драгости ево, колико плућа могу да је приме! Драгачево је, горе негде, око Чачка, или улево од Чачка; оно није сасвим на земљи, а не може бити да је на небу; где год да је, земним путевима се онамо не стиже! О Драгачеву и Драгачевцима сељаци (Качерци) говоре тајанствено и важно; све је тамо донекле налик ономе што се код нас у нижим крајевима, виђа и збива, само што је код њих све чистије и честитије, онако како би, да је среће и памети, у свих Срба морало бити..."

                                          

                       Милован Данојлић, Година пролази кроз авлију, СКЗ, Београд, 1993.

КАКО ЈЕ ДРАГАЧЕВО ДОБИЛО НАЗИВ

  О томе како је Драгачево добило назив, постоји неколико легенди.
  По првој, овим крајевима је владао велможа цара Душана који се звао Драгаш. Кажу да је по њему Драгачево добило име. Прво Драгашево, па-Драгачево.
  У другој легенди се каже да је нека Драга од лозе Немањића, у гучком засеоку Корнету, сазидала манастир и у њему живела до краја живота. Још кажу да је била веома племенита и да је у свему помагала народ који је ту живео. Речицу која протиче поред манастира, по њеном имену, назваше Драгачица, а читав крај Драгачево.
  После Драгине смрти, када су у ове крајеве дошли Турци, срушили су манастир до темеља. Срби су онда на тим темељима сазидали нову цркву. Турци су и цркву срушили. И, тако је то рађено више пута: Срби су цркву градили, а Турци је рушили. Цркву су, 1831. године, мештани преселили у центар Гуче, где се и данас налази.
  У називе реке и краја нико није дирао. До данас остадоше имена, реци: Драгачица, крају: Драгачево.
  Поред ове две, постоји и трећа легенда:
  Крену неки Црногорци из Чева (место између Никшића и Цетиња) да нађу место у коме би лакше и боље живели. Ишли они тако, ишли, док дођоше у крај богат плодном земљом, пространим пашњацима, зеленим шумама и бистрим потоцима и рекама. Ту се зауставише и настанише. Заволеше га као и свој стари крај. Стадоше га називати: "Наше ново Чево", "Наше мило Чево", а најчешће, "Наше драго Чево". Временом драго Чево стадоше изговарати као једну реч: Драгачево, па- Драгачево. То име оста и до данашњег дана.
  Поред познате песме "Драгачево ружом ограђено...", занимљива је и ова епска песма:

"Драгачево ограђено цмиљем,
  родом, воћом, свакојаким цвећем,
  А и мајском мирисном ружицом!
  Господару сваки тебе хвале,
  А највише лоза Обренова,
  Човечанству, што у теби живи,
  Ето, свак се, ма ко био, диви;
  Војводе те вазда прослављаху,
  Цар Немања па и други редом
  Увек тебе радо спомињаху".

Гуча, Крстина, супруга Андрије Протића

Ника-Никола Стојић и Јовиша М.Славковић, Гуча кроз векове, Гуча, 2012.

Блаженије је давати него примати: СЕЈАЧ СРЕЋЕ

Православни дечји часопис "СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ", бр. 7/2013.

   Једног дана видеше дечаци неког старца како иде улицом са великом корпом на рамену, препуном блиставих звезда. Лаганим замахом руке он би с времена на време зграбио звезде из корпе и замахнуо као да сеје.

   Тада би много прекрасних звездица залепршало око њега као јато варница.

   -Што то радите? - упиташе дечаци горећи од знатижеље.

   - Сејем срећу! - одговори човек и мирно настави свој посао док су му се међу прстима пресијавали прекрасни драгуљи из којих су дечаке гледале дугине боје топле и јасне попут сунчевих зрака.

   Освојени том лепотом, малишани сместа појурише да ухвате срећу, али узалуд. И они најхитрији и најокретнији остајали би празних руку.

   -Узалуд је то што чините - осврнуо се тајанствени старац - тако је никада нећете уловити.

   - Зашто? - упиташе зачуђено дечаци.

   Насмешивши се, старац је тихо рекао:

   - Тек кад се научите сејати радост и лепоту око себе, бићете позвани на жетву среће. Онај ко граби све само за себе, никада неће ухватити срећу.

   Срећа се узима раширених руку.

ПОКЛОНИЧКА ПУТОВАЊА - ХАЏИЛУЦИ

   Поред поштовања и одлажења на богослужења у свој месни храм или манастир, добро је бар једанпут годишње да сваки хришћанин посети неко свето место - ближе или даље. Познато је да постоје велике светиње, где верници долазе на поклоњења. Код Срба су то: манастир Острог, Девич, Студеница, Жича, Хиландар итд. Поклоњење тим светињама је велико духовно освежење и велика потпора у животу сваког хришћанина. Зато треба што чешће, организовано или појединачно посећивати те светиње и поклонити се у њима. То је радио и наш Свети Сава. Посетио је сва места од Свете Горе до Јерусалима, и то у време када се путовало дуго и тешко. Најбоље је ако се може посетити највеће хришћанско светилиште - Јерусалим, када поклоник добије звање хаџије.

ВЕРОНАУКА У КУЋИ(ПРАВОСЛАВНА ВЕРСКА ЧИТАНКА), Београд, 2010.