Српска православна црква као земаљска установа има и свој Устав.
Према том уставу на челу Српске православне цркве је Патријарх српски као њен непосредни поглавар. Патријарха српског бира Свети архијерејски сабор, који се састоји од архијереја Српске православне цркве.
Патријарх се бира из редова архијереја Српске православне цркве.
Свети архијерејски сабор састаје се сваке године и на свом заседању између себе бира четири архијереја који на челу са Патријархом чине Свети архијерејски синод, који заједно са Патријархом управља Српском црквом.
Српска православна црква је подељена на епархије. Свака епархија има свога архијереја (епископ - владика) који је њен непосредни поглавар.
Епархију чине градови и села једне историјске покрајине, као нпр. Жичка, Шумадијска, Сремска итд.
За православне Србе који живе и раде у иностранству основане су такође епархије.
Епархија је подељена на архијерејска намесништва, црквене општине и парохије.
Архијерејско намесништво се састоји из неколико црквених општина и парохија.
На челу намесништва је архијерејски намесник кога поставља надлежни архијереј из редова свештенства.
Црквену општину сачињава једна или више парохија. Ако у месту има више парохија, оне сачињавају једну црквену општину, која има свој Управни одбор на челу са председником.
Парохија је заједница лица која стоје под духовним руководством једног пароха (свештеника).
Манастири имају своје старешине и стоје под непосредним руководством епархијског архијереја.
У једном месту може бити више парохија, а више мањих места сачињавају једну парохију и црквену општину.
ВЕРОНАУКА У КУЋИ (ПРАВОСЛАВНА ВЕРСКА ЧИТАНКА), Издавачки фонд СПЦ Архиепископије београдско-карловачке, Београд, 2010.
Нема коментара:
Постави коментар