СЕЋАЈ СЕ ДАНА ОДМОРА

У школу идеш
И добро учиш,
Све ти је лако,
Па се не мучиш,
Помажеш мами,
Помажеш тати,
Кад се уморан,
Са посла врати,
И тако буде,
Свакога дана,
Све до вечери,
Од јутра рана.
Ал дође недеља,
И дан је свети,
Недељом стани,
Увек се сети,
Шест дана ради,
А седми слави,
Увек то држи
У својој глави.
По себи дођи,
У цркву пођи,
Упали свећу,
Пожели срећу,
Себи и неком,
Најдражем свом,
Да срећан буде
Твој топли дом.
Па се помоли,
Оном што воли,
Хришћане мале,
Што Бога хвале.
А ти,
Седмога дана,
Сети се тога,
Недеља, дан је,
Господа Бога.

Љубомир Вучковић, Од малих ногу моли се Богу