Иако је пост установљен још у Старом завету, и о њему се на много места говори у Новом завету, још увек постоје погрешна учења која треба да одбацимо. Једна од најчешћих заблуда је да:
Није потребно постити јер грех не улази на уста, него излази из уста...
Истина је да грех не улази на уста, али не смемо злоупотребити тај цитат из Светог Писма као изговор за своју неспремност и одсуство воље да се боримо против уживања у храни.
Сврха и циљ поста је борба против греха, а она укључује борбу против телесних жеља.
Телесне жеље се, опет, најлакше сузбијају узимањем посне хране, што сведочи 2000 година дуга традиција Цркве. Одрицање од стомако-угађања има двојако дејство: прво, то је наша жртва Богу, а друго, то је средство за постизање душевног мира. Зато се и каже да је пост једно од два крила која човека уздижу ка Богу (друго крило је молитва и чињење добрих дела).
Не постим јер ни ови што стално идеу у цркву не посте.
У време моћне безбожничке власти, говорило се да је "религија опијум за народ" и на све начине је покушавано да се омаловажи Православље. Измишљене су и шарене лажи, попут оне да је неко "баш у време Часног поста видео свештеника да једе печење". Кад се човек запита како то да су људи из разних крајева, у исти дан, на исти начин, видели свештеника да мрси, јасно је да је реч о прљавој лажи измишљеној да одврати људе од Цркве.
Истина је да су сви људи грешни, али не треба да следимо лоше примере, јер свако од нас је посебна личност, која треба да је одговорна за своје поступке.
Није ли и Адам након прекршене заповести о посту, покушао да свали кривицу ма Еву рекавши:
"она ми даде са дрвета, те једох" (1 Мој 3, 12)?
Знамо да Бог није прихватио такво објашњење, јер свако од нас има слободу избора - да ли ће кренути погрешним или правим путем.
Кренути погрешним путем поводећи се за другим људима, користећи их као изговор за своје погрешке, погубно је.
 |
| Православни дечји часопис "Светосавско звонце", бр. 9, 2014. |
Нема коментара:
Постави коментар