МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Мирослављево јеванђеље  је један од најстаријих сачуваних српских књижевних споменика. Рукопис је настао у другој половини 12. века. Писан је ћирилицом, на српскословенском језику, најстаријој српској обради старословенског језика. Украшен је са 296 минијатура изузетне лепоте. Минијатуре су цртане пером, затим бојене четкицом, црвеном, жутом, зеленом бојом, и на крају украшаване златом. Радио их је Григорије, први, по имену познати, српски уметник. Запис на последњем листу говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Не на се тачно да ли је било намењено њему лично, или за потребе његове задужбине, цркве Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу.

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ БУКВАР, Светигора, Београд и Цетиње, 2012.

 Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Публичној библиотеци у Санкт-Петербургу. Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење света“.