Откриће печата кнеза Лазара

др Дејан Радичевић је бивши ђак Основне школе у Гучи (ВУКОВАЦ)

   Откриће печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника је спектакуларан налаз до кога су у посљедњим данима овогодишње кампање дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја.
   Археолози су остали запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље". Печат је урезан "у негативу", као слика у огледалу, да би се читао правилно послије отискивања у злату или воску.

- Реч је о јединственом налазу, до сад смо познавали само отиске печата на владарским повељама сачуваним у ризницама. По први пут пронађена је матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије - рекао је доцент Дејан Радичевић који с кустосом Аном Цицовић руководи истраживањима.
   Они истичу да је проналазак кнежевог печата дефинитивно потврдио важност средњовековног Рудника и наговестио да је у граду постојала владарска резиденција.

- Рудник је био врло важан извор Лазареве економске моћи, а печат доказује да је он боравио у њему и издавао повеље - каже Радичевић. - Лазар је ширећи државу следио традицију Немањића и овладавао кључним рударским местима, од Новог Брда до Рудника, који му је био веома значајан.
   Метала изливена матрица је на испитивање у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Стручњаци сматрају да је с печатне матрице отискивана предња страна жига и да је вероватно имала и други део.

- За другим дијелом печата и за остацима владарске резиденције потрага тек почиње - каже Радичевић.
   Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је овај печат кнез користио у раној фази владавине.

- Вероватно је реч о периоду непосредно послије 1373. године. Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи кнеза Лазара, а доцније деспота Стефана Лазаревића и Вука Бранковића. Овдје је радила најдуговечнија и последња ковница новца средњоековне Србије - каже Радичевић.
- Лазарев печат смо пронашли у отпадној јами, као да га је неко бацио у задњем тренутку, да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена - каже Радичевић. - Тај археолошки слој указује да је град био спаљен и разорен. Током обнове подигнута је нова велика грађевина, која је практично сачувала печат.
   Средњовековни трг Рудник био је цивилно насеље с густом концентрацијом солидно грађених објеката великих димензија, међу којима више православних и католичких цркава за приморске трговце. Град је био седиште трговачких компанија и администрације, са царином, дипломатским представништвом, резиденцијама, већницом, гостионицама и свратиштима за путнике.

   извор: Вечерње новости