"...Наиме, на Западу се право на верско образовање не доводи у питање, а осећање националне припадности и патриотизам се негују као нешто племенито и корисно, док за православни део света којем ми припадамо исте те вредности добијају негативан предзнак: нас од хришћанске традиције, националне свести и родољубља треба лечити...национално просвећена јавност стално мора бити спремна на отпор покушајима да се верско образовање деградира и обесмисли. Са каквим год побудама да је оно после демократских промена уведено, и уза све непотпуности, пропусте и незграпности у пракси, нешто се постигло и остварена је основа на којој се може даље градити. Кључно је подићи способан и посвећен наставнички кадар, што се, истини за вољу, за протеклих 15 година није честито остварило, и створити боље услове за рад вероучитељима. Јер од њихове посвећености, разума и топлине у првом додиру са младима све заправо почиње и на томе почива.
Остајући при ставу да се верска настава мора сачувати као део образовног система, убеђен сам да би се решење којем тежимо нашло тек ако се, уважавајући склоности и навике нових нараштаја, искористе могућности телевизије. Верски програми за децу и омладину морали би да се уведу било споразумом са "јавним срвисом" било законски. Ако би се израда таквих програма поверила поверила верујућим младим сценаристима, редитељима и глумцима ( а њих има доста, даровитих и спремних за подвижнички труд), и ако би они добро одвагнутим тумачењима оживљавали јеванђелске истине, остајући приступачни без грубог поједностављивања, постигла би се двострука сврха: младима би била пружена истинска прилика да се просвете за Христа и да прошире културне видике".
Владета Јанковић, професор Београдског универзитета и дипломата
Православље, 15.9.2016.
Остајући при ставу да се верска настава мора сачувати као део образовног система, убеђен сам да би се решење којем тежимо нашло тек ако се, уважавајући склоности и навике нових нараштаја, искористе могућности телевизије. Верски програми за децу и омладину морали би да се уведу било споразумом са "јавним срвисом" било законски. Ако би се израда таквих програма поверила поверила верујућим младим сценаристима, редитељима и глумцима ( а њих има доста, даровитих и спремних за подвижнички труд), и ако би они добро одвагнутим тумачењима оживљавали јеванђелске истине, остајући приступачни без грубог поједностављивања, постигла би се двострука сврха: младима би била пружена истинска прилика да се просвете за Христа и да прошире културне видике".
Владета Јанковић, професор Београдског универзитета и дипломата
Православље, 15.9.2016.
Нема коментара:
Постави коментар