уторак, 13. септембар 2016.

Стопама наших предака

Деца подигла споменик крајпуташ славним прецима

   Јединствени концептуални пројекат који кроз рад са талентованом децом, на едукативан и практичан начин обрађује тему наше традиције, језика, писма, вере православне, са посебним освртом на историјски период Првог светског рата и боравак наше војске и народа на острву Крфу од 1916 до 1918 године. Пројекат са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја води и реализује званично гласило СПЦ за децу Светосавско звонце. Од 2012. године до сада, у њему је узело учешћа преко 250 најталентованијих ђака основних и средњих школа из читавог региона: Србије, Републике Српске, Федерације БиХ и Црне Горе.
   Из године у годину интересовање талентованих ђака и њихових професора за учешће у овој практично-едукативној ескурзији је све веће. У овогодишњем њеном наставку у оштрој конкуренцији место за дванаестодневну едукативно-практичну ескурзију на острво Крф освојили су ђаци који су били најбоље пласирани на Конкурсу Светосавског звонца ”Породица”, затим најбољи ђаци из веронауке из Републике Српске, Федерације БиХ и Црне Горе, као и ђаци генерације основних школа са територије општина Стара Пазова и највеће Београдске општине-Градске општине Палилула, њих укупно 44.
   За време боравка на Крфу они су изучавали историју на местима на којима се она догодила пре једног века. Имали су прилику да обиђу: острво Видо, Плаву гробницу, историјски музеј ”Српска кућа”, споменик Дринској дивизији у Агиос Матеосу, споменик у луци Гувија на месту где се искрцала Српска војска 1916. године, место где се налазио хотел ”Бела Венеција” у коме је од 1916. године до 1918. године било седиште Српске Владе, Краља и Народне банке.
   Они су се приликом обиласка ових места као и претходне генерације које су кренуле стопама предака, потрудили се да их среде и очисте.
   Такође обишли су и културне споменике острва Крфа као и цркву Светог Спиридона, Свете царице Теодоре где су се поклонили моштима ових светитеља, затим цркву Светог Николе у Сидарију и манастир Палеокастрицу.
   Колико овај пројекат завређује пажње и поштовања и на самом острву, показала су и два пријема организована на највишем нивоу у част ових паметних и перспективних младих људи из Србије и региона код Градоначелника острва Крфа господина Костаса Николузаса и Митрополита крфског господина Нектарија.
   Такође деца су поред историје могла кроз едукативне креативне радионице организоване у кампу у Касиопију боље да се упознају са: грчким и руским језиком, калиграфијом, фотографијом, музиком, глумом, вајарством, иконописом, клесарством, веронауком, српским језиком и књижевношћу, фолклором србије и грчке. За време боравка на Крфу упознали су и морксе лепоте овог предивног острва обишавши и тамошње најлепше плаже: Барбати, Алати, Палеокастрица, Глифада, Агиос Гордиос, Сидари, Касиопи.

Споменик крајпуташ

   Посебна мисија овогодишње пете по реду генерације која је са Светосавским звонцем кренула путем предака јесте била израда споменика крајпуташа у част и славу Гвозденог пука Моравске Дивизије чији су припадници својим јунаштвом многе од битака преокренули у победе и то у оним најпресуднијим моментима Првог светског рата од битке на Колубари, повлачења српске војске преко Албанских голети до пробијања Солунског фронта на Кајмакчалану 1918. године и незадрживог јуриша за ослобођење Отаџбине.
   Захваљујући донацији господина Јове Чоловића из места Бања код Аранђеловца, добављен је бели Прилепски мермер и допремљен у камп у Касиопи. На изради овог монументалног уметничког дела током дванаест дана боравка на Крфу, радио је академски уметник Михаило Глигорић-Глиша, тако да су деца у самом кампу где су смештена могла да посматрају стварање споменика крајпуташа који ће бити њихово уздарје славним прецима и јунацима Гвозденог пука.
   Место где ће бити постављен споменик налази се у месту Като Карокијана на простору где је 1916. године био камп Моравске дивизије и војничко гробље где се до 1938. године налазило 560 хумки са сенима српских јунака које су пренесене у спомен-костурницу на острву Видо.
   Само место и његову непосредну околину где ће бити постављен овај крајпуташ деца су ове године додатно средила очистивши коров и траву и офарбавши ограду чиме су комплетирали и све припремне радове за његову инсталацију започете прошле године. Поред споменика крајпуташа на овој парцели која се иначе налази у порти Като Карокијанске парохијске цркве посвећене Преветој Богородици, биће постављена спомен- плоча, затим два јарбола са српском и грчком заставом и три тројезична путоказа и инфо табла који ће сваког поклоника и путника намерника ближе информисати о овом  истоијском месту

Сусрет и поздрав са прецима

Плава гробница таласима поздравила потомке предака

   Приликом извођења химне пројекта ”Стопама наших предака”: ”Осети Видо” чије је речи написала један од учесника пројекта 2014. године, тада дванаестогодишња девојчица Марија Кузмановић из Старе Пазове, а мелодију искомпоновала професор музичког Владана Бзовски, десило се нешто веома дирљиво и величанствено. Наиме, у увалици где се завршава Плава гробница и где је море увек мирно приликом извођења химне и то у моменту док су деца певала стихове последње строфе и рефрена : ….. док таласи певају песму, шапућу њихове сени, хвала вам што сете дошли нисмо заборављени…… море у Плавој гробници је почело најпре лаганим, а онда и све јачим таласима да удара у хриди испод платоа и зидића на ком су деца певала, поздрављајући их на свој начин. Сви присутни су имали дирљив доживљај овог узвишеног невидљивог сусрета и поздрава предака и потомака.
Химна пројекта: ”СТОПАМА НАШИХ ПРЕДАКА"

ОСЕТИ ВИДО

Гробница плава спава,
а ми из далека дошли.
Да поклонимо се прецима
и мукама које су прошли.

Свечана тишина влада,
понос испуњава груди.
Српски је животни мото:
"Частан и храбар буди!"

Сад минут, не говори
одмарају се још они.
А тада нису ни знали
да слава им предстоји.

У повратку немамо речи,
Вида очи су пуне.
Свако би морао доћи,
овде се све разуме!

Рефрен:

Док таласи певају песму,
шапућу њихове сени,
"Хвала Вам што сте дошли,
нисмо заборављени!"
                 

Текст: Марија Кузмановић,
Музика: Владана Бзовски

извор: www.spc.rs

Нема коментара:

Постави коментар