Када је Махатма Ганди студирао право у Лондону, један од професора, господин Питерс, био је прави шовиниста и никако није могао да сакрије нетрпељивост према људима другачије боје коже.
Индијце је сматрао људима другог реда и стално је вређао Гандија, желећи да га натера да напусти студије, али га није поколебао. Ганди је био одличан студент.
Једног је дана господин Питерс ручао у трпезаријској сали Универзитета, када је у трпезарију ушао Ганди. Узео је свој оброк и са послужавником дошао и сео близу професора.
Надмени професор је, бесан што се Ганди усудио да приђе његовом столу, и још да седне близу њега рекао:
„Господине Ганди, ви изгледа не разумете да орао и свиња не седе и једу заједно“.
На то му је Ганди мирно одговорио:
„Не брините професоре, ја ћу одлетети!“, и отишао је и сео за други сто.
Господин Питерс је позеленео од беса и одлучио да се освети на следећем тесту. Ганди је на сва постављена питања бриљантно одговорио, па му је Питерс поставио додатно питање:
„Ако ходате улицом и нађете две вреће у једној је мудрост, а у другој новац, коју ћете врећу узети?“
Ганди је одговорио:
„Узео бих врећу са новцем.“
Пирс је још једном покушао да понизи Гандија, па је рекао:
„Да сам на твом месту, узео бих врећу у којој је мудрост.“
„Сваки човек узима оно што му недостаје!“ мирно је одговорио Ганди.
Професор Пирс је био ван себе од беса. Узео је Гандијев беспрекорно урађен тест и уместо оцене написао великим словима реч идиот. Ганди је узео свој тест и сео. После неколико минута, вратио се до професора и јасно и гласно, да га чују сви у сали рекао:
„Господине Питерс, ви сте потписали тест, али нисте убележили оцену.“
Тако је започела Гандијева ненасилна борба, која је после неколико деценија довела до ослобађања Индије из колонијалног ропства.
извор: Светосавско звонце, бр. 8/2014.
Индијце је сматрао људима другог реда и стално је вређао Гандија, желећи да га натера да напусти студије, али га није поколебао. Ганди је био одличан студент.
Једног је дана господин Питерс ручао у трпезаријској сали Универзитета, када је у трпезарију ушао Ганди. Узео је свој оброк и са послужавником дошао и сео близу професора.
„Господине Ганди, ви изгледа не разумете да орао и свиња не седе и једу заједно“.
На то му је Ганди мирно одговорио:
„Не брините професоре, ја ћу одлетети!“, и отишао је и сео за други сто.
Господин Питерс је позеленео од беса и одлучио да се освети на следећем тесту. Ганди је на сва постављена питања бриљантно одговорио, па му је Питерс поставио додатно питање:
„Ако ходате улицом и нађете две вреће у једној је мудрост, а у другој новац, коју ћете врећу узети?“
Ганди је одговорио:
„Узео бих врећу са новцем.“
Пирс је још једном покушао да понизи Гандија, па је рекао:
„Да сам на твом месту, узео бих врећу у којој је мудрост.“
„Сваки човек узима оно што му недостаје!“ мирно је одговорио Ганди.
Професор Пирс је био ван себе од беса. Узео је Гандијев беспрекорно урађен тест и уместо оцене написао великим словима реч идиот. Ганди је узео свој тест и сео. После неколико минута, вратио се до професора и јасно и гласно, да га чују сви у сали рекао:
„Господине Питерс, ви сте потписали тест, али нисте убележили оцену.“
Тако је започела Гандијева ненасилна борба, која је после неколико деценија довела до ослобађања Индије из колонијалног ропства.
извор: Светосавско звонце, бр. 8/2014.
Нема коментара:
Постави коментар