НАУКА

Наука

На гори Блаженства, на догледу мора - 

И сунчане горе, високог Тавора,

Христос диже очи, узнав време своје

И погледа људе што около стоје,

Смотрећи у Њега с хиљаде очију,

Па почеше медне речи да се лију:

Блажени су нишчи духом, а не вером,

Што не мере вечност краткорочном мером;

Блажени плачући због смртности грешне

Јер ће окусити утехе небесне;

Блажени су кротки, благо ће им бити,

Јер ће они земљу Божју наследити;

Блажени алчући правде и жаждући,

Бог ће их наситит и правдом обући;

Блажени су душе сузне, милостиве,

Бог такве милује, ангели се диве.

Блажени су срца чиста од земности:

Бога ће видети у свој бесмртности;

Блажен је и чудан човек миротворац,

Јер ће осетити да му је Бог отац;

Блажен је и гоњен Божје правде ради:

У царству ће вечном вечно да се слади;

Блажени због мене од свих презирани,

Јер ће мојим венцем бити увенчани.

Радујте се, децо, радујте с` до века,

Велика вас плата на небеси чека.

И пророци пре вас срамоћени бише.

Ал` по смрти вечну славу окусише.

Тако Исус своју науку отпоче,

Никад неречену одкад сунце поче.

Небеско воинство блиско се тискаше

А народ узбуђен уз сузе грцаше:

Осана! ридаху срца омекшана,

Запевајмо и ми: 

осана, осана!

извор: Књига Знамење Пирот

Манастир Никоље, Овчар Бања, Никољдан, 2016.
фото/видео: М. Луковић