На копији је приказан фрагмент најстаријег портрета, ктиторске фреске Стефана Првовенчаног из 1208/9 године који је пронађен 1968. године приликом рестаураторскх радова на западној капији манастира Студеница.
На фрагменту су изведени конзерваторско-рестаураторски радови, након чега је премештен у ризницу манастира Студеница, где се данас чува као национално благо заједно са свим оним што је спашено из заоставштине Немањића.
Како би копија што верније била приказана, подлога која представља конструција зида направљена је обликовањем екструдираног полистирена.
Подлога је препарирана дисперзионом пастозном танкослојном масом. На тако припремљеној основи сликано је секо техником. Коришћени су пигменти са акрилним везивом.
Посебан сликарски изазов био је приказати оштећења онаква каква су она након конзерваторско-рестаураторских радова.
Да би лепота фрагмента што више дошла до изражаја, копија је постављена на подлогу која је имитација малтерисаног зида. Комбинацијом различитих материјала (гита, песка и сл.) дочарана је структура украсног малтера. Рад је на крају урамљен у рам од храстовине.
На овом занимљивом подухвату радили су Алекандар Ћулибрк, Драгана Вићентијевић и Јелена Симић, троје колега који су заједно студирали на Факултету примењених уметности у Београду на смеру конзервација и рестаурација слика. У исто време су дипломирали 2015. године од када се и званично професионално баве конзервацијом и рестаурацијом.
извор: studenicainfo.rs
На фрагменту су изведени конзерваторско-рестаураторски радови, након чега је премештен у ризницу манастира Студеница, где се данас чува као национално благо заједно са свим оним што је спашено из заоставштине Немањића.
Како би копија што верније била приказана, подлога која представља конструција зида направљена је обликовањем екструдираног полистирена.
Подлога је препарирана дисперзионом пастозном танкослојном масом. На тако припремљеној основи сликано је секо техником. Коришћени су пигменти са акрилним везивом.
Посебан сликарски изазов био је приказати оштећења онаква каква су она након конзерваторско-рестаураторских радова.
Да би лепота фрагмента што више дошла до изражаја, копија је постављена на подлогу која је имитација малтерисаног зида. Комбинацијом различитих материјала (гита, песка и сл.) дочарана је структура украсног малтера. Рад је на крају урамљен у рам од храстовине.
На овом занимљивом подухвату радили су Алекандар Ћулибрк, Драгана Вићентијевић и Јелена Симић, троје колега који су заједно студирали на Факултету примењених уметности у Београду на смеру конзервација и рестаурација слика. У исто време су дипломирали 2015. године од када се и званично професионално баве конзервацијом и рестаурацијом.
извор: studenicainfo.rs
Нема коментара:
Постави коментар