(из збирке духовне поезије за децу)
Кажи, мајко, Свети Сава,
гдје је рођен, где је био,
кажи шта је свом народу
тако добро оставио?
У старом Расу родио се,
Растислав му прво име,
од миља га Растко звали,
поносили сви се њиме.
Српски жупан отац беше,
мајка му се звала Ана,
још два брата имао је,
и Стефана и Вукана.
Да ли му је дража била
царевина, моћ и слава,
ил' је нешто друго хтео
преподобни отац Сава?
Срце га је Богу звало,
напустио родну кућу,
отишао ка истоку,
да мир нађе у беспућу.
И на Грчкој земљи светој
цели живот Богу дао,
први српски манастир је
на тој земљи подигао.
На далекој Светој Гори,
у тишини Хиландара,
даноноћно Свети Сава
с анђелима разговара.
Над моштима мртвог оца
мир од Бога за све моли,
браћа му се завадила,
неслога га српска боли.
Да л' се браћа помирише,
причај мајко желим знати,
због те свађе да л' Светитељ
у тишини много пати?
Бог је дао да измире,
браћу што се завадише,
мошти оца Симеуна,
и уље свето што мирише.
Сад на небу Свети Сава
све молитве шаље Богу,
у љубави да сви живе,
за српску се моли слогу.
Рада Јанушић
Нема коментара:
Постави коментар