КРУГ

Замисли нашег Христа Бога

као центар неког круга,

А ти стојиш на кружници

Са некол'ко твоја друга

И свако крене из свог правца

Према Христу да се креће

-путеви се ваши срећу,

И другарство бива веће.

Ал' пођите ви уназад,

Окрените Христу леђа

-тад се пути разилазе,

И другарства буду блеђа.

Круг нас учи да би свет

Пост'о кутак стварно диван,

Кад би сваки човек био

Према Христу нацентриран.

 

ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА НА СВЕТУ

НЕМА ВЕЋЕГ ГЕНИЈАЛЦА

И НИКО НИЈЕ ПАМЕТНИЈИ

ОД ТИХОГ И СВЕТОГ СТАРЦА?

ЊЕГОВИ СУ ФАКУЛТЕТИ

МОЛИТВА И СТРОГИ ПОСТ

ДО МУДРОСТИ БОЖАНСТВЕНЕ

ИЗГРАДИО ЈЕ С ЊИМА МОСТ

И САД МОЖЕ ДА ОТКРИВА

РАЗНЕ ТАЈНЕ, НИКОМ ЗНАНЕ

НЕКЕ ВАЖНЕ ЗА ОДРАСЛЕ

НЕКЕ БАШ ЗА МАЛИШАНЕ.

АКО ЖЕЛИШ ДА ПОВЕЋАШ

ОД МУДРОСТИ СВОЈЕ ПРЕЧНИК

САМО СЛЕДИ СВЕТЕ СТАРЦЕ

И ЧИТАЈ ДЕЧИЈИ СТАРЕЧНИК. 

"Књига Знамење",Пирот, 2014.

Звонце даривало књигама Библиотеку манастира Хиландара

   У посети и молитвеном ходочашћу Светом манастиру Хиландару и икони Пресвете Богородице Тројеручице, од 20 до 23 новембра био је члан редакције Светосавског звонца господин Димитрије Стикић. Поштујући типик, богослужбени поредак и правила која је 1200 године у ”Хиландарском типику” прописао оснивач и први Архиепископ српски Свети Сава, по којем живи братство манастира, господин Стикић је присуствовао свим богослужењима, а након њих је посетио ризницу и библиотеку којој је у име редакције као дар уручио књиге, укоричене годишњаке и примерке Звонца.
   Такође је обишао и цркву Светог Василија Великог задужбину Светог Стефана Дечанског који се налази на обали мора два километра удаљену од Хиландара.За време боравка у Светој Царској Лаври Немањића, господин Стикић је упознао братство манастира са радом и активностима Светосавског звонца и замолио за молитвено заступништво и благослов за будући рад.
                            
  

КАДА ВАМ НЕКО УЧИНИ ДОБРО

    У ресторану је седео професор Владета Јеротић са пријатељима. Један младић је хтео да их части пићем.
    Пришао је, представио се и рекао да он професору Јеротићу много дугује, зато што су му његове књиге помогле у животу, па би хтео, на овај начин, да му се захвали.
    Професор Јеротић је љубазно одбио рекавши:

    „Немојте да увек чините ја теби – ти мени. Ја сам нешто, како ви кажете, вама учинио и ви сада хоћете мени да вратите.
    Када вам неко учини нешто добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела.
    Иначе то – ја теби, ти мени – је одраз племенске свести и основ корупције. Зато ја кажем да је за племенске народе, у које убрајам и Србе, корупција нешто природно.
    Ипак, не треба заборавити да смо ми позвани да будемо хришћани, а то значи да се издижемо изнад своје природе.“

  “Светосавско звонце“ бр. 9/2014.

КО ХОЋЕ НАЂЕ НАЧИН, КО НЕЋЕ НАЂЕ РАЗЛОГ

Гуча, 25.12.2014.

ПОРУКА СРПСКИХ МАЈКИ

                  

ТО СМО МИ - ПРАВОСЛАВНО СПОРТСКО ДРУШТВО "СВЕТА СРБИЈА"

ГОДИНА У СЛИКАМА 2014.

БАЈКА О СРПСКОЈ МАЈЦИ

ЛИТУРГИЈА

БРОЈАЛИЦА

Неда Марковић, III1, Гуча

МОЛИТВА

Неда Марковић, III1, Гуча

СКРОМНОСТ И ИСКРЕНОСТ

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

   У црквеним Службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља праотаца, Недеља Отаца и Недеља богоотаца. У Недељу праотаца (у српском народу познатој као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке, који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу отаца  (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.
   Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, Српски народ и Српска црква у три недеље пред овај Празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и Крсна слава типична српска светковина.
                                                 
   У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: "Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.
   У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано "везују" своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се "дреше". Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично "Свети Никола ујутру доноси деци поклоне".
   У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У  недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он - Божић - Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.
   И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој "да није мајке, ни света не би било".
   Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци - дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати.

   Протојереј-ставрофор Душан Колунџић

ДЕТИНЦИ

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ДОБИТНИК ДЕЦЕМБАРСКЕ НАГРАДЕ ГРАДА ЧАЧКА

   Један од добитника децембарске награде Града Чачка, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, посетио је Чачак 18. децембра. Патријарха је у порти храма Светог Вазнесења Господњег дочекао Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин, старешина и братство овог храма, као и наши суграђани, међу којима су најбројнији били чачански основци и средњошколци. Након целивања моштију Светог Теофилакта Охридског које се налазе у храму, патријарх је испраћен до Дома културе, где му је градоначелник Чачка Војислав Илић на Свечаној седници Скупштине, поводом Дана града, уручио Децембарску награду.

   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) је рођен у селу Видова, код Чачка. Основну школу завршио је у родном селу, а Гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао је и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. Пре ступања на дужност професора Призренске богословије 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, а убрзо бива рукоположен и у чин јеромонаха. 1969. године постављен је за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се враћа у Призрен, где је постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког.На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.

ТВ "Галаксија 032"

ДЕДА МРАЗ - НЕХРИШЋАНСКИ ЛИК СВЕТОГ НИКОЛЕ

Мало је познато да је по Св. Николи настала легенда о Деда Мразу, а у Србији је то једна од најзаступљенијих слава.

Божић Бата

     Православни Живот

    Људи који поштују хришћанску традицију и обичаје и који своју децу уче и васпитавају у том духу, негују давнашњи обичај да својој деци или унуцима, рођацима, уочи дана св. Николе припреме изненађење. Обичај је да деца своје чизме или чарапе остављају поред прозора или огњишта како би их, ујутру када се пробуде, сачекало изненађење које им је св. Никола ноћу, док су спавали, оставио у чизмама или чарапама. Наравно, ако и само ако су у току претходне године била добра, послушна и поштена.

    У православној традицији постоји Свети Никола Мирликијски Чудотворац или Божић Бата, велики хришћански светитељ који се прославио својим Богоугодним делима и милосрђем. Тајно поклањање и даривање које је Свети Никола за живота чинио су основ мита о савременом Деда Мразу. И док је савремени Деда Мраз икона модерног потрошачког друштва у коме је циљ купити што више поклона и тако се показати, дотле је наш Божић Бата симбол дарежљивости и тајног милосрђа да се помогне онима којима помоћ истински и треба. Божић Бата је у православној традицији симбол наше дужности и потребе да помогнемо онима који немају и којима је помоћ потребна: незбринутој деци и сирочадима, бескућницима, болеснима и усамљенима.
    Ко је Божић Бата?
    Божић Бата је изворно хришћански светац Свети Никола Мирликијски (Саинт Николас – Сант Николаус – Санта Клаус) за кога се везивао обичај да се уочи Никољдана 19 децембра или за Божић, сиромашној и болесној деци остављају новчићи и слаткиши у чизмама или чарапама које деца, том приликом остављају поред прозора или поред огњишта.
    Житије Светог Николе казују да је, свети Никола својим тајним доброчинством спасао три девојчице чији бездушни, нагло осиромашени отац, хтеде да их прода у робље јер није могао да их храни и гаји. Да би их спасао, свети Никола је ноћу, кријући се од света, кроз прозор куће у којој су живеле три унесрећене девојчице, убацио свежањ дуката како би их спасао. Златне кованице су упале у њихове чизмице и отуда долази овај обичај. По другој верзији, свети Никола је исто то учинио али је дукате убацио кроз димњак а они упадоше у чарапице које су девојчице ту оставиле да се ноћу осуше.
    Закључак
    Значи, православно је Свети Никола Мирликијски или Божић Бата, никако Деда Мраз.

 

Свети Никола

Свети владика Николај, ВЕРА НАША

Тропар Светом Николи

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Песма о Светом Николи