Храм и богослужење човекова насушна потреба

   Најделикатнији и најсложенији је живот човека. Човек, поред све сличности са осталим живим бићима, има нешто више чиме се разликује од свих њих, а то је његова душа, религиозност и боголикост. Бог је створио човека "по својој слици и прилици, по свом обличју и подобију" (Мој. 1, 27).

   Отуда човек, односно душа његова тежи своме извору, творцу - Богу "својој слици и прилици". Због тога, његова веза, контакт, саобраћање са Богом, није потреба слична другим потребама (треба да се испуни, оствари, али не мора), него је то неопходност. "Човеку је потребан Бог као што му треба вода или кисеоник" (Алексис Карел). Сусрет, општење, контакт са Богом човек постиже кроз веру, Цркву и молитву, нарочито у светом храму на светим богослужењима. Свети храм са служитељима који у њему служе и верницима који са вером, побожношћу у њега долазе је "разговор са Богом, песма Богу и служба Богу, јер је Господ рекао: "Где су двоје или троје сабрани у име моје онде сам и ја међу њима" ( Мат. 18, 20).

Црква Светог архангела Гаврила, Гуча

   У светом храму ми водимо разговор, дијалог са Богом. Зато се и каже да је молитва побожан разговор наше душе са Богом. Кад се чита свето Јеванђење, то Господ Исус Христос кроз њега говори нама, а кад читамо молитве, тада ми говоримо Господу и решавамо проблеме нашег живота. Служећи Творцу света, Промислитељу и највећем Дародавцу кроз молитве и црквене песме ми се духовно хранимо, преображавамо и Богу приближавамо. Само у светом храму, на светом богослужењу налази се утеха за сопствено опустошено биће, ту је сигурност и ту се чује глас Христов који благо говори: "Чедо моје, греси су ти опроштени...". Ту сазнајемо да се наш живот не завршава физичком смрћу, већ васкрсењем. Ту се чистимо, лечимо и духовно хранимо. У храму се задобија Нада која нас чини снажним, Вера која нас спасава и Љубав која нас чини добротворним и миротворним. Зато нас Црква и позива: "Сви заједно хитајте у један храм Божији, једноме Жртвенику, једноме Исусу Христу (св. Игњатије Богоносац), који каже: "Све што иштете у молитви верујући, добићете" (Мат. 21, 22).
   Света Црква као брижна мати којој на срцу лежи брига за вечним добром њене деце, подиже храмове, врши богослужења, позива своју децу да им уредно и ревносно присуствују, у свом интересу; као што уредно хране тела своја, тако да уредно хране и душе своје. Из улоге и значаја који има храм и свето богослужење у нашем духовном узрасту и спасењу (појачавају нас, просвећују, чисте, обнављају, лече, освећују, хране, јачају и сједињују са Богом) произлази наша насушна потреба да их са највећом љубављу, побожношћу и ревношћу посећујемо и према њима се односимо. Јер, "само искуствено, благодатно упознаје се Црква кроз учешће у њеном животу" каже велики православни богослов Сергеј Булгаков и препоручује: "Дођи и види".

МАЛИ ПРАВОСЛАВНИ ПОДСЕТНИК, 2000.