 |
| Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча издвојено одељење Турица, XI 2020.  Ковачевићи, Краљево |
Поента у односу на оно што нам се тренутно дешава је да ове године нисмо толико оптерећени спремањем свечаних ручкова јер већина Срба прославља славу у најужем кругу породице те има много више времена да се упозна са животом свог покровитеља пред Богом. Тако ће се они који славе Ђурђиц пријатно изненадити када прочитају да је свети Георгије био у чину сличном пуковнику са својих 20 и нешто година, да је био један од најперспективнијих официра Римске империје, али да је стао пред цара и супротставио му се када је овај решио да „збрише хришћанство са лица земље“. Они који славе св.Димитрија установиће да је и њихов светитељ имао врло узбудљив живот, а лепо је да знају да он ни мудром цару Јустинијану није дозволио да му дира мошти. Наиме, цар је послао изасланике у Солун да узму део моштију овог светитеља за храм свете Софије, али реакција светитеља је била да су од моштију севале варнице па се делегација вратила у Цариград празних шака. Много тога можемо научити из житија свих ових светитеља, а сада је право време да се томе мало и посветимо-то нека нам буде главна поука за све ове дане обележене короном!
Протонамесник Горан Живковић
извор: www.cudo.rs
 |
| Додела ордена "Мајка девет Југовића" као мајци петоро деце Манастир Грачаница на Косову и Метохији |
Небеске силе су заштитници свих људи. Библијска пророштва говоре да ће у одсудној борби добра и зла пред Други долазак Божији на земљу, небеске силе предвођене архангелом Михаилом бити савезници људи против Сатане и његових палих анђела. Стога, не чуди што је Сабор архангела Михаила једна од најзаступљенијих крсних слава у српском народу. Истовремено, ово је слава и Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, као и архимандрита Дамјана (Цветковића).
У краљевачком Светосавском храму поводом празника служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић) са осталим члановима братства овог храма, архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, као и протојереј Милинко Тимотијевић и јереј Немања Тимотијевић – отац и брат ужичког ђакона Александра Тимотијевића који је у току Литургије рукоположен за презвитера. Сабрање се радосно сагласило са овом Епископовом одлуком појући заједничким гласом – Достојан! Помолили смо се и за блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да га Господ настани у Царству своме међу свима Светима.
Литургија је и овога пута пројавила своје изворно дејство да дели различите дарове Духа за служење и изградњу Тела Христовог на спасење света. У време различитих савремених искушења и обесвећења света и човека, Литургија наставља да чува и обнавља лик Божији у човеку дајући нам непоколебиву наду у коначну Победу добра која је утеха и ослонац свима који Цркви као Мајци са поверењем и љубављу притичу. Небеске силе као заштитници рода људског, данас су посебно излиле благослов на све оне који их у Цркви, попут својих предака, неодступно поштују и славе у различитим историјским изазовима и искушењима.
Светом Причешћу – Леку бесмртности, приступили смо са страхом Божијим, вером и љубављу. Уз појање тропара и кондака данашњем празнику освештани су славски колач и жито. У име братства храма и овдашње литургијске заједнице, Епископу Јустину обратио се старешина храма протојереј Радоја Сандо. Он је Епископу захвалио што нас предводи као стадо Христово предстојећи литургијским сабрањима и утврђујући нас у вери. Пожелео је да Свети архангел Михаил и све небеске силе руководе и својим крилима штите нашег Владику који све нас – свештенство и верни народ ове Епархије, очински води ка Царству Божијем.
Kао што је претходних дана и званично најављено, славско послужење ове године организовано је у складу са актуелним здравственим препорукама.
Нека Свеблаги Господ и небеске силе, молитвама Преосвећеног нашег Владике и свих Светих, заштите човечанство од свих видљивих и невидљивих искушења бивајући са нама у све дане живота нашега!
Протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
Свима који славе - срећна слава!
Анђеоска лепота... Kад човек погледа лик Арханђела Михаила на ове четири његове можда најпознатије иконе (Хиландар, Ватопед, Рубљов, Византијски музеј у Атини), не може а да се не замисли над лепотом.
Војсковођа Божије невидљиве восјке, победник над силама зла, побеђује Божијом лепотом.
"Лепота ће спасити свет" записао је Достојевски.
свештеник Ненад Илић
Добрици Ерићу
Набасам тако понекад на шумадијског Јесењина. Он ми прича, он ми чита, па просипа бисере пред мене, а онда нестане. Нема њега по неколико дана па се однекуд појави ногавица зелених од траве и чарапа мокрих од јутарње росе. Прича ми тад како река хучи и куда гром одјекује, а крије где је видео шумадијске сирене и обронке дивне. Вирове што дубе земљу плоднију од њега самог. Некад неће ни да прича, јер у свађи је са својом главом.
Груне каткад издалека проносећи мисао по земљи, о томе како мисли жаба и чему се смеју деца. Kао какав чаробњак се ствара и нестаје, па ми прича где и куда да ухватим светлуцање које баца пахуља додирнута првим сунчевим зраком, а неотопљена, бела и невина као душа тог човека. Обели тако Србија децембром, а чаробњак никако да дође. Сањам приче, песме и осмехе, а разбаруш на глави ниоткуд да се појави. Реагујем на сваки звук, препада ме свака мисао, пресече ме свака реч, али све је џаба. Ево лети мај и загрева се јун, али тог чаробњака још увек нема. Неки кажу да су га видели и чули, али им не верујем.
Тад се сви и освежимо и угрејемо. Почињемо да личимо на себе после ко зна колико времена, зарастамо у шуму детињства и хранимо се млеком Србије. Срце нам звонима манастирским откуцава, а зло се мучи и труди се да исплива, али му чаробњакова песма не дозвољава и на крају га дави.
А он, опет се појављује у свој својој величини са ластама у коси, смиљем и босиљем око свога врата, осмехом несташним и брадом што се бели, док поносно и пркосно пева и стоји у јесен поред потока само зато што му се боја Шумадије са бојом очију раздраганих слаже.
Sometimes, I come across Jesenjin from Sumadija. He talks to me, reads to me, casts pearls before me, and then disappears.He is absent for a few days, and then appears from somewhere with his legs covered with green grass and socks wet from the morning dew.He tells me then how the river roars, where the thunder echoes but he hides where he saw the sirens of Sumadija and the beautiful slopes. Whirlpools that dig the earth more fertile than he is.Sometimes he will not even talk, because he is in a quarrel with his head.
He pops in sometimes from afar spreading a thought through the world, about how a frog thinks and what children laugh at. Like a wizard, he appears and disappears, and so tells me where and whither to catch the glitter thrown by a snowflake touched by the first sunrays but still unmelted, white and innocent as the soul of that man. Serbia dresses in white in December, but there is no sigh of the wizard. I dream of stories, songs and smiles, but no mess on my head to appear. I react to every sound, every thought frightens me, every word cuts me off, but everything is in vain. Here flies May and June is warming up, but that wizard is still missing. Some say they saw and heard him, but I do not believe them.
I am sure he sits down somewhere in a clearing and writes. Creates. His pen is like a magic wand, and his creations are more powerful than anything. He designs empires and throws moss at evil. He pinches the sun cheeks and mocks the moon. He made a gap above Rudnik and Avala and untangles the swallows that were tangled into his hair. Flowers gathered around that wizard and sings aloud.Sings aloud, but you cannot hear it in a way that he and his pen can be heard, even though they do not make a single sound. Sumadija echoes with song and dance, and as the wind blows, the farmers postpone their jobs and hug their children, who have been secretly talking to that wizard for a long time.He shakes apples, smells flowers, unravels a witches' Sabbath, hangs out with fairies and caresses the wind.The hot one from Sumadija that warms our souls right up to the point where the wizard's poetry appears.
Then we all refresh and warm up.We start to look like ourselves after who knows how long, we heal in the forest of childhood and we feed on the milk of Serbia.Our heart beats with the monastery bells, and evil is tormented and tries to swim away, but the wizard's song does not allow it and in the end, it drowns it.
And he, he reappears in all his greatness with swallows in his hair, immortelle and basil around his neck, a mischievous smile and a white beard, while he proudly and defiantly sings and stands by the stream in autumn only because the color of Sumadija matches the color of his cheerful eyes.
извор: www.facebook.com
 |
| Младен Божанић Божец, Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча |
