субота, 09. мај 2020.

КАЂЕНИЦА / 205 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА НАРОДА ПОД ОВЧАРОМ


KАЂЕНИЦА

Лепог ли народског имена, чемерног ли догађаја. Предање нас води на почетак XIX века, у мај месец, 1815. године. У тешка времена ослобађања Српства из ропства. Хаџи-Проданова буна против Османлија је крваво угушена. По целој земљи хватају се вође буне и набијају на колац, а збегови народа проналазе по забитима и убијају. Један такав збег Турци су пронашли у пећини на Дебелој гори, између Kаблара и Овчара. Око стотину жена, деце и старих убијено је на најсвирепији начин. На једином улазу у пећину запаљена је велика ватра и сав народ унутра је угушен. Дуго је то страшно место, и после ослобађања Србије, остало нетакнуто.
   А онда је сам народ 1936. године уредио Kађеницу као збег-цркву. Под је поравнат, кости мученика сакупљене и положене у два камена саркофага испред мале камене олтарске апсиде. Пробијен је и отвор да душе мученика добију светлости и ваздуха. Од тада је то место Црква пећина Kађеница.
Ако је и једна црква место за молитву и за самоћу у тишини, онда је то највише Kађеница. Физички напор је потребан да се дође до ње падинама Дебеле горе.
Таквом месту се и не може прићи другачије, него уморног тела, а тиме и слободног ума и срца, ослобођеног свих, па и религијских догми.
Нарочито због Kађенице, сви Овчарско-кабларски манастири, јесу светилишта.

Душко Милошевић
Душко Милошевић, АКВАРЕЛ, април, 2020.
   3. маја 1815. године, током позиционих борби устаничке и турске војске на Љубићу, током Првог српског устанка, Једна чета турске војске из Чачка кренула је у правцу Овчара. Друга, мања, пали село Kоњевиће (3-4/15-16. мај). Јован Обреновић не успева са својом четом да пресретне Турке и враћа се на Љубић. Турска чета која је отишла на Овчар, извршила је покољ невиног српског живља код манастира Сретења. Најгоре је прошао збег у пећини Kађеници, који је цео погушен у диму од запаљене сламе коју су Турци поставили на улазу у пећину. Праву трагедију ублажила је одбрана коју је организовао игуман Неофит са неколико манастирских момака.
   У долини Бањице на Овчару покушали су безуспешно да од Турака одбране збег Радован Шибинац и игуман манастира Тројица Филимон.
   Kости убијених у пећини су лежале тако до 1936. године када су на залагање тадашњег владике жичког Николаја Велимировића, сахрањене у два камена саркофага. Прилаз пећини је уређен пред почетак Другог светског рата. Поновно уређење пећине и приступа до ње је извршено 1991. године.
Kађеница је под управом манастира Преображење. Сваке године се на Видовдан врши парастос.

   Извор:
  "Историја Чачка" Горан и Данијела Давидовић
   Радивоје Д. Бојовић, Битка на Чачку 1815. године, Зборник радова Народног музеја В, Чачак, 1974, стр. 87-112.
Манастир Преображење
фото: М.Луковић

Нема коментара:

Постави коментар