Отац је читао Маши и Лени библијску причу о Адаму и Еви, и о томе зашто су изгнани из Раја. Сестрице су га пажљиво слушале а када је тата завршио причу, Маша рече:
-Тата, када би Лена и ја живеле у Рају, ми не бисмо јеле плодове са дрвета познања добра и зла. Јер Бог је тако заповедио, ми сигурно не бисмо јеле те плодове.
-Добро, добро - осмехну се тата - А сада, пођите на спавање.
Сутрадан када је изашао у двориште тата се просто судари са једним врапцем. Брзо га ухвати и унесе у кућу, па га затвори у картонску кутију са поклопцем. Пробудивши Машу и Лену, он показа на затворену кутију и рече:
-Мама и ја сад идемо на посао а ви не скидајте онај поклопац. Када се ја вратим са посла, сам ћу вам показати изненађење које се у кутији крије. Ако ме послушате, ја ћу вас наградити.
Мама и тата одоше на посао а сестрице остадоше саме у кући. Свим силама су се трудиле да не мисле на кутију коју је тата оставио на кухињском прозору. Изиграле су се свих могућих игара али радозналост им није давала мира. Ма шта ли је у тој кутији?
Само су о томе мислиле. На крају Маша као старија сестра наговори Лену да ипак завире у кутију.
-Ти Леночка, само једним оком погледај унутра и брзо затвори. Тата то неће ни приметити.
Али само што је Леночка отшкринула поклопац, врабац излете и нестаде кроз прозор. Уплашене сестрице брзо затворише већ празну кутију.
Када се тата вратио с посла и видео да је кутија празна он рече:
-Ех, мале моје Еве! Нисте издржале и птичица је побегла. Тако ни Ева није издржала да не окуси плод познања добра и зла.
-Тата, али какво је то било дрво и зашто његов плод није смео да се бере? - упита Маша.
-Дрво је било обично, и његови плодови су били јестиви. Али нарушавањем Божје заповести први људи су сами изабрали зло уместо добра. Јер свако зло почиње непослушношћу, а свако добро послушношћу. Бог би томе научио прве људе да су га послушали. Онај врабац је за вас данас био дрво познања, али ни ви нисте мене послушале.
Са руског превела Јагода Милета
"Светосавко звонце", бр. 1, 2015.
-Тата, када би Лена и ја живеле у Рају, ми не бисмо јеле плодове са дрвета познања добра и зла. Јер Бог је тако заповедио, ми сигурно не бисмо јеле те плодове.
-Добро, добро - осмехну се тата - А сада, пођите на спавање.
Сутрадан када је изашао у двориште тата се просто судари са једним врапцем. Брзо га ухвати и унесе у кућу, па га затвори у картонску кутију са поклопцем. Пробудивши Машу и Лену, он показа на затворену кутију и рече:
-Мама и ја сад идемо на посао а ви не скидајте онај поклопац. Када се ја вратим са посла, сам ћу вам показати изненађење које се у кутији крије. Ако ме послушате, ја ћу вас наградити.
Мама и тата одоше на посао а сестрице остадоше саме у кући. Свим силама су се трудиле да не мисле на кутију коју је тата оставио на кухињском прозору. Изиграле су се свих могућих игара али радозналост им није давала мира. Ма шта ли је у тој кутији?
Само су о томе мислиле. На крају Маша као старија сестра наговори Лену да ипак завире у кутију.
-Ти Леночка, само једним оком погледај унутра и брзо затвори. Тата то неће ни приметити.
Али само што је Леночка отшкринула поклопац, врабац излете и нестаде кроз прозор. Уплашене сестрице брзо затворише већ празну кутију.
Када се тата вратио с посла и видео да је кутија празна он рече:
-Ех, мале моје Еве! Нисте издржале и птичица је побегла. Тако ни Ева није издржала да не окуси плод познања добра и зла.
-Тата, али какво је то било дрво и зашто његов плод није смео да се бере? - упита Маша.
-Дрво је било обично, и његови плодови су били јестиви. Али нарушавањем Божје заповести први људи су сами изабрали зло уместо добра. Јер свако зло почиње непослушношћу, а свако добро послушношћу. Бог би томе научио прве људе да су га послушали. Онај врабац је за вас данас био дрво познања, али ни ви нисте мене послушале.
Са руског превела Јагода Милета
"Светосавко звонце", бр. 1, 2015.
 |
| СОБНО ЦВЕЋЕ ЕВА |
Нема коментара:
Постави коментар