СРБИЈА ЈЕ НА КОЛЕНИМА. ПОРАЖЕНА ГОТОВО НА СВИМ ПОЉИМА. САДА НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА И САМА ВЕРА ДА ЈОШ УВЕК НИЈЕ КАСНО ДА СЕ УДРУЖИМО ЗА ЊЕН СПАС. АКО И ПРОНАЂЕМО ТРАГ ТЕ ВЕРЕ – ТЕШКО НАМ ЈЕ ДА ОДЛУЧИМО ОДАКЛЕ ДА ПОЧНЕМО. ТОЛИКО ЈЕ ТОГА ШТО ТРЕБА ОДМАХ УРАДИТИ.
Оно што је извесно, то је да треба да сачувамо културни и духовни идентитет и да у њему пронађемо снагу за борбу која нам предстоји. Да пронађемо истинско покајање које ће нас обновити, а да престанемо да се поништавамо у лажном покајању које нам се силом намеће. Ако ми, који се нисмо предали, хоћемо да препознамо куда и како даље са странпутице на коју смо запали – треба са пажњом и љубављу да погледамо путоказе са почетака нашег историјског пута.
Коме сада да се обратимо, ако не светим утемељивачима наше нације – Сави и Симеону Немањи. Затражимо помоћ од њих. Верујемо да ће нам у томе значајно помоћи и историјски играни филм о подвигу великих отаца и настанку визије која је водила српски народ кроз историју, а коју данас или не препознајемо или не разумемо – филм ОТАЦ. Заправо, ради се о нечем већем од једног филма - ма колико он значајан био.
Пред нама је да, и симболички и конкретно, направимо велики корак у прекидању предугог заједничког лутања које нас је преморило, угрозило будућност наше деце, довело у питање сва постигнућа наших предака, па и сам опстанак српског народа.
Ово је први позив да удруженим снагама, саборно, направимо достојну посвету оцима Србије, да их поново чујемо и да им се приближимо – да уз њихову помоћ пожелимо наду новог почетка.
извор: http://film-otac.com/rs/
Нема коментара:
Постави коментар