Постоје у животу Цркве дани и недеље, када сви који припадају Цркви праве заједничке појачане напоре у борби против греха.
У свакодневном животу видимо, осим тога што се сви редовно перу и чисте куће у којима живе, да се перу и улице и тргови, а повремено се праве и акције великих сређивања сусетства, читавих крајева.
Кад дођу такве акције, човек некако још више пази на своју личну хигијену. Јер како би то било да се избаци ђубре из подрума и гаража, да се среде травњаци и посади цвеће, а да притом неко заборави да пере зубе или да се умије, или да изађе на чисте улице у прљавом оделу. Пре ће бити да се онда још више труди да се онда још више труди да и он буде чист и дотеран.
Слично је и у посту.
Пост је добровољни и заједнички, у одређеним данима појачани, труд цркве да се сви заједно, помажући једни другима, удаљимо од греха, очистимо од злих мисли и дела.
Оно што се прво код поста ради - то је одрицање од тешке хране коју често највише волимо. У посту не једемо месо, млеко, јаја и све оно што се од тих намирница прави.
Већ смо говорили о томе да је почетак љубави одрицање у корист другог. У посту ми, вежбајући се у љубави, Богу на поклон приносимо наше одрицање. То је наша жртва.
У посту се не одричемо само лепе и тешке хране. Више пазимо на то да се упорно одричемо греха и зла, а у корист молитве Богу одричемо се бесмисленог брбљања, које, чудно је то, понекад ипак зна да буде пријатно. Одричемо се, колико можемо, и свих претераних уживања.
У нашој Цркви пости се сваке среде и петка у сећање на страдање Господа Исуса Христа, а постоје и вишедневни постови. Велики или Васршњи пост, Божићни пост, пост пред празник Успенија Богородице, и Петровски пост - пред празник Светих апостола Петра и Павла.
Они који посте, са већом радошћу дочекују празник, али не треба ни сви да посте баш по сваку цену. Постоје они којима се пост не препоручује, а и деца треба да посте у мери коју договоре са свештеником и родитељима.
Кажу да је повремени пост користан и за здравље, али Деци Божијој то није најважније. Најважније им је да су у време поста још ближе свом Оцу и да су ближе свима онима који желе да нађу своје место у Царству Небеском.
Пост нас учи да, иако смо створена људска бића, не морамо баш без остатка бити у ропству природе. Тако нас пост охрабрује за веће подвиге на путу ка сједињавању с Богом, Творцем природе.
Бројанице-Ко сам ја?, уредили ђакон Ненад и Анастасија Илић, Источник, 2005.
У свакодневном животу видимо, осим тога што се сви редовно перу и чисте куће у којима живе, да се перу и улице и тргови, а повремено се праве и акције великих сређивања сусетства, читавих крајева.
Кад дођу такве акције, човек некако још више пази на своју личну хигијену. Јер како би то било да се избаци ђубре из подрума и гаража, да се среде травњаци и посади цвеће, а да притом неко заборави да пере зубе или да се умије, или да изађе на чисте улице у прљавом оделу. Пре ће бити да се онда још више труди да се онда још више труди да и он буде чист и дотеран.
Слично је и у посту.
Оно што се прво код поста ради - то је одрицање од тешке хране коју често највише волимо. У посту не једемо месо, млеко, јаја и све оно што се од тих намирница прави.
Већ смо говорили о томе да је почетак љубави одрицање у корист другог. У посту ми, вежбајући се у љубави, Богу на поклон приносимо наше одрицање. То је наша жртва.
У посту се не одричемо само лепе и тешке хране. Више пазимо на то да се упорно одричемо греха и зла, а у корист молитве Богу одричемо се бесмисленог брбљања, које, чудно је то, понекад ипак зна да буде пријатно. Одричемо се, колико можемо, и свих претераних уживања.
У нашој Цркви пости се сваке среде и петка у сећање на страдање Господа Исуса Христа, а постоје и вишедневни постови. Велики или Васршњи пост, Божићни пост, пост пред празник Успенија Богородице, и Петровски пост - пред празник Светих апостола Петра и Павла.
Они који посте, са већом радошћу дочекују празник, али не треба ни сви да посте баш по сваку цену. Постоје они којима се пост не препоручује, а и деца треба да посте у мери коју договоре са свештеником и родитељима.
Кажу да је повремени пост користан и за здравље, али Деци Божијој то није најважније. Најважније им је да су у време поста још ближе свом Оцу и да су ближе свима онима који желе да нађу своје место у Царству Небеском.
Пост нас учи да, иако смо створена људска бића, не морамо баш без остатка бити у ропству природе. Тако нас пост охрабрује за веће подвиге на путу ка сједињавању с Богом, Творцем природе.
Бројанице-Ко сам ја?, уредили ђакон Ненад и Анастасија Илић, Источник, 2005.
Нема коментара:
Постави коментар