...Христос није подучавао ни проповедао пре своје 30. године живота зато што у то време није било дозвољено ником да се бави учитељским радом пре навршене тридесете године. Кад се каже учитељски рад, мисли се на проповедање, односно, подучавање људи мудрости из Светих књига. Тај почетак проповедања означен је Његовим крштењем у реци Јордану, где га је крстио Св. Јован Крститељ. "Почетак света - вода, почетак Јеванђеља - Јордан", вели Св. Кирил Јерусалимски.
Празници посвећени Христовом крштењу
Крстовдан (зимски) се слави у спомен на Христово крштење и на дан кад су се, у освит хришћанства, крштавали катихумени (оглашени), који су се претходне две године припремали да приме хришћанску веру. Крстовдан се слави 5/18. јануара, дан пре Богојављења. Тога дана у црквама се служи Света Литургија, на којој се освећује вода, коју верници носе кућама и њоме прскају кућу, окучницу, штале, стоку и имање.
Назив Крстовдан је настао касније, у време крштења Христовог. Звао се погружење = потпуно урањање у воду. Крстовдан је први посни дан после Божића.
Кад је видео Христа да долази к њему, Свети Јован је рекао: "Гле јагње Божје које узима насе гријехе света!" (Јн. 1, 29). И још је рекао да он није достојан ни обућу његову да разреши.
"И посведочи Јован говорећи: Видео сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему - то је Онај који крштава Духом Светим. И ја сам видео и засведочио да је он Син Божји" (Јн 1, 32 - 34). Када је Христос по крштењу изашао из воде, отворише се небеса и Дух Свети као голуб сиђе на њега. Тада се са неба зачуо глас Божји: "Ово је мој Син љубљени који је по мојој вољи" (Мт 3, 17). У спомен на крштење Христово, кад се пројавила Света Тројица, Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Црква је установила празник Богојављење ( на грчком Теофанија). Овај празник назива се и Просвећење, зато што нас догађај просвећује, показујући Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. "Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао своје сведочанство о Сину, Син се крстио у води, а Дух Свети је у виду голуба лебдео над водом" ( Охридски Пролог ). Самим тим чином символично је показано деловање Христа у свету. Погружењем (урањањем) у воду Христос узима на себе све грехе света и умире, а затим оживљава (израњањем из воде), показује пут спасења, јер је он Спаситељ света. На дан Богојављења, после Литургије, освештава се вода, коју верници захватају и чувају преко целе године у кући као светињу.
Ако о свему овоме не мислимо, на Свету Литургију не идемо, него се само гурамо да, пре и више од свих, заграбимо освећене водице, труд нам није на корист.
Свети Јован Крститељ прославља се дан по Богојављењу, 7/20. јануара. Многи су сматрали да је Свети Јован пророковани Спаситељ. Свети Јован је на то говорио да он само припрема пут за Онога који ће доћи. Позивао је људе на покајање и крштавање водом Пошто је Свети Јован крстио Христа, прозван је Крститељ. Свети Јован Крститељ је последњи у дугом низу пророка који су вековима најављивали Христов долазак, али је он "...једини који је могао руком показати онога кога је пророковао" (владика Николај).
У Охридском Прологу владика Николај каже: "За руку Св. Јована Крститеља прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народом. Понекад се та рука јављала раширена, а некад згрчена. У првом случају означавала је родну годину, а у другом неродну и гладну". До краја десетог века рука Светог Јована Крститеља чувала се у Цариграду, потом је била у поседу Малтешких витезова, неко време јој се губи траг, али је недокучивим Промислом Божјим сачувала у Русији, одакле је дошла до нас. Сада се, као једна од највећих хришчанских светиња, рука која је Господа нашег крстила, налази у Цетињском манастиру...
Радмила Мишев, Трагање за духовним видом, БИБЛИОТЕКА ДУХОВНЕ СТАЗЕ,Београд, 2010.
Празници посвећени Христовом крштењу
Крстовдан (зимски) се слави у спомен на Христово крштење и на дан кад су се, у освит хришћанства, крштавали катихумени (оглашени), који су се претходне две године припремали да приме хришћанску веру. Крстовдан се слави 5/18. јануара, дан пре Богојављења. Тога дана у црквама се служи Света Литургија, на којој се освећује вода, коју верници носе кућама и њоме прскају кућу, окучницу, штале, стоку и имање.
Назив Крстовдан је настао касније, у време крштења Христовог. Звао се погружење = потпуно урањање у воду. Крстовдан је први посни дан после Божића.
Кад је видео Христа да долази к њему, Свети Јован је рекао: "Гле јагње Божје које узима насе гријехе света!" (Јн. 1, 29). И још је рекао да он није достојан ни обућу његову да разреши.
"И посведочи Јован говорећи: Видео сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему - то је Онај који крштава Духом Светим. И ја сам видео и засведочио да је он Син Божји" (Јн 1, 32 - 34). Када је Христос по крштењу изашао из воде, отворише се небеса и Дух Свети као голуб сиђе на њега. Тада се са неба зачуо глас Божји: "Ово је мој Син љубљени који је по мојој вољи" (Мт 3, 17). У спомен на крштење Христово, кад се пројавила Света Тројица, Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Црква је установила празник Богојављење ( на грчком Теофанија). Овај празник назива се и Просвећење, зато што нас догађај просвећује, показујући Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. "Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао своје сведочанство о Сину, Син се крстио у води, а Дух Свети је у виду голуба лебдео над водом" ( Охридски Пролог ). Самим тим чином символично је показано деловање Христа у свету. Погружењем (урањањем) у воду Христос узима на себе све грехе света и умире, а затим оживљава (израњањем из воде), показује пут спасења, јер је он Спаситељ света. На дан Богојављења, после Литургије, освештава се вода, коју верници захватају и чувају преко целе године у кући као светињу.
Ако о свему овоме не мислимо, на Свету Литургију не идемо, него се само гурамо да, пре и више од свих, заграбимо освећене водице, труд нам није на корист.
У Охридском Прологу владика Николај каже: "За руку Св. Јована Крститеља прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народом. Понекад се та рука јављала раширена, а некад згрчена. У првом случају означавала је родну годину, а у другом неродну и гладну". До краја десетог века рука Светог Јована Крститеља чувала се у Цариграду, потом је била у поседу Малтешких витезова, неко време јој се губи траг, али је недокучивим Промислом Божјим сачувала у Русији, одакле је дошла до нас. Сада се, као једна од највећих хришчанских светиња, рука која је Господа нашег крстила, налази у Цетињском манастиру...
Радмила Мишев, Трагање за духовним видом, БИБЛИОТЕКА ДУХОВНЕ СТАЗЕ,Београд, 2010.
Нема коментара:
Постави коментар