ЛИТУРГИЈА, Епизода 8, УДОСТОЈ НАС

Удостој нас
Припрема и причешће

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ 

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

4.5.2019.

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

   ТВ серија која нас уз тумачења и историјска објашњења на занимљив начин води на путовање кроз Литургију има девет епизода, у трајању од по 30 минута. 
   Литургија је путовање ка Царству Божјем и кроз Тајну чињење присутним Царства Божјег у историји. Циљ уметничко-мисионарског пројекта ЛИТУРГИЈА (ТВ серија, књига, интернет сајт) је да на занимљив начин, уз употребу атрактивних уметничких средстава, помогне савременим хришћанима да ступе на праг велике Тајне Цркве. 
    На серији ЛИТУРГИЈА сниманој по сценарију Епископа др Јована, у режији ђакона Ненада Илића, рађено је скоро пуне две године. После почетног снимања у Манастиру Острог, снимање се наставило у неколико епархија СПЦ са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, митрополита Амфилохија, и епископа Хризостома, Артемија и Игњатија. Много су помогли монаси и монахиње историјских српских манастира Студенице, Жиче, Пећке патријаршије, Дечана, Раванице, Манасије, Нова Павлице и свештеници и парохијани београдских цркава – Саборне цркве, Цркве Светог Саве и Цркве светог Василија Острошког на Бежанијској коси, али и многи други. Посебно је била значајна помоћ иконописаца – студената Академије за за уметност и консервацију СПЦ. 
   Документарна серија ЛИТУРГИЈА рађена је по највишим професионалним стандардима сличних серија произведених на Западу, али носи на себи печат високе византијске културе чији се одјек и данас налази у старим српским манастирима. Мистична лепота православног богослужења инспирисала је велику екипу, углавном млађих стваралаца, да уз коришћење савремене технике, употребу посебних ефеката покушају да наставе православно црквено стваралаштво у новим медијима. Екипу сниматеља као директор фотографије предводи Драган Ракићевић – Циле, монтажери су Владимир Петровић и Урош Тимотијевић, а посебан допринос укупном естетском утиску доносе специјални ефекти за које су заслужни Зоран Чулић и дигитални живописац – ђакон Милорад Милосављевић.

   извор: www.youtube.com

Христос је узор свима / Христос - узор и извор нашег живота / Поздрав од Александре!

                          

   Једног дана вратио се магарац кући радостан, срећан и поносан. Мати га је питала зашто је тако срећан, шта се десило.

   “Мамице, предали су ме неком Исусу и када смо ушли у Јерусалим мноштво људи ми је клицало: Осана, Осана, благословен који долази у име Господње, слава Господу на небесима! Својом одећом и гранчицама су прекривали пут испред мене.”

   Тада му мати рече:

  “Врати се у град, али овај пут сам.”

   Следећег дана упутио се магарац у град сам и када се вратио кући био је веома тужан.

   “Мама, то не може бити! Нико ме није приметио, а када су обратили пажњу на мене, једноставно су ме прогнали из града!”

  Мајка га погледа и рече:

  “Сине, БЕЗ ГОСПОДА, ти си само магарац.”

veroucitelj.rs

Гуча, 29.5.2020.

СПАСОВДАН

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

Спасовдан, 2019.

Вазнесење Господње - Спасовдан
Манастир Жича, 28.5.2020.

Позивно писмо ученицима и родитељима 1. и 5. разреда

  Драги ученици и родитељи, 
   Овим путем желим да вас позовем да се на почетку новог образовног циклуса, почев од школске 2020/2021. године, определите за похађање наставе веронауке. 
   Kао што знате, на почетку 1. и 5. разреда бирате обавезни изборни предмет који ћете слушати у наредне четири године - верску наставу или грађанско васпитање. Свакако да нећете погрешити ни ако упишете своје дете на часове грађанског васпитања, али размислите пре свега колика ће корист бити за вашу децу од похађања часова верске наставе - православног катихизиса, чак и ако нисте верујући људи! Јер, часови веронауке су прилика да ученици слободно изразе своје мишљење, да искусе један другачији однос на релацији наставник-ученик (који није заснован само на потреби да се “заради” што боља оцена, јер бројчаних оцена овде нема, већ описних), и да нешто науче о хришћанској љубави, међусобном разумевању и уважавању, поштовању оних који су другачији, итд. Осим тога, ученици  ће сходно својим интересовањима имати прилику да учествују и у различитим ваннаставним активностима, попут излета, литерарних и ликовних конкурса, заједничких одлазака на богослужења, и томе слично. Већина поменутих активности је у претходним годинама успешно реализована, о чему сведоче и записи на овом блогу. 
   У нади да ће овај позив наићи на добар одзив, срдачно вас поздрављам.

   Ваши вероучитељи

Светлост Вазнесења

   Фреске у храму Вазнесења Господњег у Чачку, задужбини жупана Страцимира, брата Стефана Немање! Вековима се на њих чекало у једном од наших најстаријих духовних споменика… Фрескописци, које предводи Радан Радојловић из Ћуприје, скоро свакодневно су у цркви. Kроз скеле верници већ могу назрети лепоту и светлост иконе у куполи, посвећене управо Вазнесењу Господњем. Све тече по плану... О фрескопису, који тренутно стварају у чачанској цркви, о посебностима самог храма, о значају живописања, разговарали смо са академским сликаром Раданом Радојловићем.

   Више од једне деценије десна рука му је Синиша Дамјановић из Бања Луке, који је завршио школу иконописа у Београду, код Петра Билића. Од пре годину и по поред њих је и Раданов син Алекса, који је дипломирао глуму. Прве две иконе Радојловић је урадио у оквиру студенских вежби, на Факултету примењених уметности. Од тада се потпуно определио за црквено сликарство. Дипломирао је на техници мозаика. Још 1989, на наговор свог брата, основао је иконописачку радионицу „Лазарус“. Радио је са покојним Мирославом Милановићем Мишком, кога истиче као изузетног дуборесца.

   Факултет му је пружио основна знања, а онда је сам истраживао, нарочито грчке мајсторе. Међу узоре, чијем рукопису тежи, Радојловић истиче Пансенилоса, који је у 14. веку осликао светогорски манастир Протатос. Наравно, цени и друге велике сликаре из тог периода, али овог старог фрескописца издваја по начину на који је сликао хаљине, ликове, детаље… Ипак, у живопису сваки мајстор има свој „печат“, а Радојловићев препознатљив рукопис одликују, пре свега, светлије и топлије боје, што доприноси да са икона зраче мир и благост Божја.
   Осликавање чачанске цркве, које су почели у новембру, сматра једним од највећих изазова, због нетипичне архитектуре, али и части због древности и значаја који има.
   – Богородица Градачка је претходница већине старих и познатих манастира Kосова и Метохије, али и Србије. Својом градњом и пореклом она је из 12. века… Имамо велику част да можемо ову светињу да украсимо фрескама, да оставимо иза себе нешто велико. За то сам захвалан Богу, владики жичком Јустину, оцу Марку Мирковићу, али и свима онима који су учествовали у градњи скеле, онима који су припремили зид за рад – започиње причу Радојловић.
   Предвиђено је да у првој фази ураде око 500 квадрата чачанске цркве. Почели су од куполе, у којој је већ осликано Вазнесење Господње. Сада су на нижој платформи скеле, јер следи фрескописање четири велика и 12 малих пророка, на простору изнад самих прозора.
   – Овај део је сложен, управо због осам прозора. Они су велики, површине су мале капеле, а имају и девијацију, јер горњим делом улазе у калоту куполе. Потпуно су другачији од свега онога што сам до сада радио. Сами прозори биће са византијском орнаментиком, а на делу између њих биће по два пророка, две динамичне велике фигуре од по три и по метра… Накнадно је одлучено да ореоли буду у позлати (двадесеттрокаратно злато), који ће допринети свежини и богатству цркве. Радимо секо технику, односно сликање на сувом малтеру, акрилним бојама, пигментима, везивима, скоро као што се радило некада… – наводи неке детаље Радојловић.
   Чачански храм је кроз историју претпео бројне измене (подаци говоре да је три пута претваран у џамију: 1560, након рата 1736-1739 и 1813.), због чега је, како објашњава сликар, потпуно атипичан у односу на архитектуру византијског градитељства. Пандантифи, простор на коме се осликавају јеванђелисти, у нашој цркви су шкољкастог облика, а не класични троуглови као у другим црквама. Посебност је и што су између лунета и пантантифа по два троугла…
   – За све смо нашли решење и према плану, уз Божију помоћ, за Васкрс, када се склоне скеле, „отвориће се Небо“ на своду чачанског храма. Чачани ће доживети велику промену када дођу у цркву, јер живопис доноси и визуелну радост за вернике – каже сликар.
   У цркви су од јутра, па до касних ноћних сати, у зависности од инспирације, умора, здравља… Често и после поноћи, када се изгуби осећај за време...Уз благослов епископа сликају и недељом. И на крају, у један глас, признају да је сликање фрески за њих одмор.

   извор: www.caglas.rs

Освећење времена: Вазнесење Господње - Спасовдан

   Вазнесење Господње се празнује четрдесет дана после Васкрса, у четвртак, шесте недеље после празника Васкрсења Христовог.

   После Васкрсења, Христос је стално био са својим ученицима, поучавао их и храбрио да истрају у проповедању речи Божје. Тих четрдесет дана Христос је обедовао и живео свакодневним животом као и његови ученици, и сви су могли да виде ране од ексера којима је био прикуцан на крст страдања. На дан Вазнесења, Христос је све ученике извео у поље код Витаније"...и подигавши руке своје благослови их. И док их Он благосиљаше, одступивши од њих узносаше се на Небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом..." (Лк 24, 50-53).

   Откуда радост при растанку? Ученици су знали да их Христос напушта само у телу, али да је он вечно са њима (и свима нама), јер је рекао: "Са вама сам до свршетка века". Управо отуда потиче радост хришћанства, из те вечне присутности Господње и дубоке вере у Христове речи: "Где се двоје или троје саберу у име Моје, тамо сам и Ја међу њима".

   Дан Вазнесења није празник Христовог одласка од људи, него његово чудесно уздизање на небо. То је дан радости и наде за све који верују и знају да, иако наша тела доживљавају физичку смрт, бесмртна душа живи у светлости вечног дана.

   Вазнесење Христово се у нашем народу зове Спасовдан, дан људског спасења кроз Господа Исуса Христа, Спаситеља света.

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, БР. 5, 2020.

ОНЛАЈН ЧАС ВЕРОНАУКЕ: Вазнесење Господње - Спасовдан

                                                                           извор: Храм Васкрсења Христовог, Подгорица

Песма "Вазнесење "- Краљево и Жича

                           

Ученици веронауке четвртог разреда

 јун 2019.

Песма "Вазнесење" у извођењу 

Дечијег црквеног хора "Хаџи Рувим", Ваљево

ЗАШТО ИДЕШ МИЛИ СПАСЕ

У НЕБЕСКЕ ТЕ ВИСИНЕ

ЈЕР МИ ОТАЦ БЛАГОСЛОВИ

УЗНЕСИ СЕ К МЕНИ СИНЕ

КАКО ЋЕМО МИ БЕЗ ТЕБЕ

НА ЗЕМЉИЦИ САДА БИТИ

КРОЗ ПРИЧЕШЋЕ БИЋУ С ВАМА

ЈА СЕ ОД ВАС НЕЋУ СКРИТИ

ТЈЕЛО ХРИСТОВО ПРИМИТЕ

ИСТОЧНИКА БЕСМЕРТНАГО ВКУСИТЕ

ВКУСИТЕ И ВИДИТЕ ЈАКО БЛАГ ГОСПОД

АЛИЛУЈА

Милоје Радовић

Библиотека "Стефан Првовенчани"

СВЕТИТЕЉИ: Свети Ђорђе, Свети Кирило и Методије, Свети Василије Острошки

извор: Саборни Храм Васкрсења Христовог, Подгорица

ЋИРИЛИЦА - СРПСКИ ЗНАК

После више од хиљаду година живота ћириличко писмо се налази на ивици опстанка, у потпуности надвладано једним другим, туђим писмом – латиничким. До нестанка је доведен један од најпрепознатљивијих знакова наше националне духовне вертикале, а са њом и темељна идентитетска вредност српског народа – Азбука. На њој ћириличко писмо темељи свој, како историјски, тако и модерни израз. О коренима из којих је изникла наша писменска и идентитетска урушеност, као и узроцима који су до ње довели, сведочи филм ''Ћирилица – српски знак''.

ПРАЗНИЧНИ ДАНИ

Краљевина Србија

РАДОСТ ДРУЖЕЊА / Поздрав од Саре!

Анђео говори причу о пингвинима. Извуците поуку!

Вероучитељ Јелена Драгојловић

Гуча

ЛИТУРГИЈА, Епизода 7. Горе имајмо срца

ГОРЕ ИМАЈМО СРЦА

Анафора

Производња:

Острог – Београд

2009.

Сценарио и продукција:

епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 

Режија:

ђакон НЕНАД ИЛИЋ

ТВ серија која нас уз тумачења и историјска објашњења на занимљив начин води на путовање кроз Литургију има девет епизода, у трајању од по 30 минута. 

Храмовна слава у Ивановцима и сусрет са песником / ЉУБАВНА ПЕСМА

На празник Преноса моштију Светог оца Николаја на узвишењу Kамаљ у Ивановцима свечано је  и овог 22. маја лета Господњег 2020. прослављена храмовна слава цркве коју је подигао песник Милован Данојлић на размеђу два миленијума.

   Уочи празника служена је вечерња, а на празник Света Литургија са литијом и ломљењем славског колача. После сечења славског колача, старешина цркве протојереј Светолик Марковић, честитао је празник и славу свим присутнима и поздравио драгог госта г-дина Драгана Хамовића из Београда.

И дођеш, не знаш коме у гостима
Месту што сјаји насуто костима
Обгрљен храмом сандук преостао
Јер свако чини шта му је посао.

 (стихови из песме Пребиловци, збирка Меко језгро)

   Овим стиховима песник Драган Хамовић најављен је на овогодишњој манифестацији Сусрет са песником која се сваке године одржава у Ивановцима, у порти храма посвећеног Светом Николи. (Иначе на брду Kамаљ, ниже цркве, налази се и невелико старо гробље.)
   Најпре су ученици основне школе отпевали  тропар Васкрса и песме: Ми смо деца неба и Не дамо светиње, а потом су изрецитовали неколико песама. Сви присутни су задивљено пратили малу Вишњу Џокић (5 година) која је сјајно изрецитовала песму Српкињица једна мала .Чланица вокалне радионице „Бистрик“ Милица Марковић, отпевала је две народне песме: Kаранфиле цвеће моје и песму Тргнала е малка мома.
   И ове године професорка Марјана Неговановић-Обрадовић из Љига изговорила је уводну реч и представила песника Драгана Хамовића.
   Песник је у свом слову најпре говорио о Светом Николи, а онда наставио о личности и делу Милована Данојлића:

   Драги житељи Ивановаца, свечари и гости,
   Нека је светао овај празник који подсећа на постхумну славу Светог Николаја Чудотворца, прослављен је од Истока до на западне стране. То је ипак наш Свети Николај заштитник, мада је рођењем Грк и мада га Руси особито штују. Васељенско светило, правило вере и пример кротости.
   Николај – победник над собом, над људским слабостима.
   Наш је, јер оличава све вредности до којих нам је стало, макар их ретко досезали.
   Наш је, тај заштитник путника на копну и мору, јер се овај расејани народ од невоље и потребе напутовао унакрст светом и још увек то чини.
   Наш је, јер оличава и скривену а делатну бригу за сироте и потребите. И правдољубље, и борбеност и отпорност. Па кад нема друге, када разлози не помажу у распрама (а ретко помажу и данас), и снагом деснице брани истину своје вере.
   Личи на све оне наше велике и многотрпне очеве, који су били спремни на сваки подвиг. Чувен за живота, још чувенији након земног века.
   И овај који вам се обраћа припада оној множини и већини Србије што од Мирликијског Чудотворца поткрај године нарочито моли благослов за свој дом. То је она Србијица која се чудотворствима, видљивим и невидљивим, одржала и одржава, упркос свему што би да је поништи, не само около нас него и у нама. У нама нарочито.
   Дела личе на своје творце. Kтитор овог храма је давни бегунац из свога завичаја и зрели повратник у тај исти завичај. И за једно и за друго имао је јаке разлоге. Жељан нових и ширих видика обрео се најпре у пространству нашег Београда, а одатле је доспевао широм света, широм отворених очију и духа.
   Kако је више сазнавао о тој ширини великог света, све су му више значила његова завичајна сазнања, школа ове плодне и захтевне земље, којој се враћао. Са завичајем се расправљао, прегањао, као што се спори свој са својима. Хтео је да буде бољи, да сви будемо бољи, да бољему тежимо. И мада је, као књижевник, створио обиман нерукотворен споменик, књижевно дело које чини и врх и савест нашег доба и рода, напокон је, као круну свога дела, доспео да на родном брегу (са којег се види дивота Србије) подигне ову светињу, заједно са својим трудољубивим мештанима.
   Знао је онај што је рођен у породици земљоделаца да ваља нешто оставити рукотворено, опипљиво и на корист општију. Промисленост избија из песниковог сведочења да је након престављења родитеља затекао недирнуте и наслагане, непотрошене новце које им је редовно, годинама, из туђине слао у србијанску оскудицу. Остварила се тако она народна реч да ко мајци даје као да у цркву даје. Родитељска чуварност и скромност уграђена је у овај храм, исто колико и воља ктитора и рад градитеља.
   И то је наук овог места и овог видика, на почетку и на крају нека буде светиња. Не дајмо светиње, ни оне рукотворене ни оне дубоко у нама, док нас има и где год нас има. Јер, ко не мари за светиње, не мари за себе самога и сам себе своди на нулу. На многа лета славили и окупљали се у овој светињи, као у заједничком дому.
   Након уводног слова, песник је говорио стихове својих песама, најпре песме за одрасле, а онда и песме из последње збирке за децу, под насловом Рођен као змај:песме дечије и нимало наивне. 
   Црквена општина Љиг и верници села Ивановци припремили су славску трпезу за све присутне којом се празнично сабрање привело крају, уз договор да следеће године буде још свечаније прослављен овај празник, будући да ће црква славити и мали јубилеј, двадесет година од освећења храма.

                                                            Протојереј Светолик М.
   извор: eparhija-zicka.rs

ВАСКРШЊА ПОУКА, 2020.

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Свети Кирило и Методије, 24. мај

  

                            

Пренос моштију Светог оца Николаја, 22.мај

                          

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА

 НА ПРАЗНИК ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА, 22.5.2018.

фото: Марина Луковић

Ученици Средње школе "Драгачево", Гуча 
у посети манастирима Никоље, Јовање и Успење
 на дан Преноса моштију Светог оца Николаја, 22.5.2019.

Свети Николај Чудотворац Мирликијски. Пренос моштију. У време цара Алексија Kомнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године, буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православни и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).

Устаник, свештеник и уметник из Негришора

168 ГОДИНА ОД СМРТИ ЈАНKА МИХАИЛОВИЋА МОЛЕРА, ЈЕДНОГ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЉУДИ ДРАГАЧЕВА

16.05.1852. године у Негришорима је преминуо Јанко Михаиловић Молер, устанички старешина и познати сликар-иконописац.

Рођен је 1792. у Негришорима.

   Школовао се, у време Првог српског устанка, у Заблаћу. У Другом устанку 1815. године био је један од старешина.

   У завршној операцији Битке на Чачку – у Боју у Ртарима 10. јуна 1815. посекао је Врања-пашу, једног од заповедника турске војске.

   Свештенички чин добио је на прослави годишњице Другог српског устанка (1816) у Трнави у присуству књаза Милоша Обреновића.

   Сликарско умеће усавршавао у Русији и Италији. Урадио је бројне иконостасе у западној Србији, посебно у околини Чачка. У самом Чачку на фасади конака господара Јована Обреновића осликао је грб Обреновића, једино знамење те врсте ове знамените српске династије.

Извор: "Историја Чачка" Горан и Данијела Давидовић

Удружење Наше Драгачево

Пренос моштију Светог Саве, 19. мај

   Године 1237. мошти Светог Саве су пренете из Трнова у манастир Милешеву. Овога дана установљено је у нашој светој Српској Православној Цркви да се празнује пренос моштију светог и богоносног оца нашег Саве, равноапостолног просветитеља и учитеља Српског.
   Пренос моштију Светитеља Саве I би за време благочестивог краља српског Владислава.

Недеља Самарјанке у Севојну

У пету недељу по Васкрсењу – Недељу Самарјанке, Његово Преосвештенство Епископ жички  г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог архангела Гаврила у Севојну.

   Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј Зоран Лазић, протојереј Василије Савић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Богдан Милић.
   По прочитаној јеванђелској перикопи, Владика Јустин у надахнутој беседи поучио је верни народ о значају периода од Васкрсења па до Вазнесења Исуса Христа Господа нашега. За то време Христос се јављао ученицима и чинио разна чудеса, која су за човека и људски ум несхватљива. Тиме Син Божији показује да поред тога што је у потпуности човек јесте у потпуности и Бог.
   Владика се осврнуо на најзнаменитије јеванђелске догађаје Четрдесетнице међу којима су: Томино  неверство, одлазак жена мироносица на празан  гроб Христов, прича о исцељењу Раслабљеног и сусрет са женом Самарјанком на извору. Господ од ње тражи да пије воду. Епископ је даље протумачио овај догађај. Изнео је духовне поуке о води коју Христос нуди. Она је вечна и животворна. Kо се ње напије више не жедни од опседнутости и робовања материјалним стварима. У овом догађају заиста видимо како Христос проповеда у Самарији и како људе води ка вечном и непролазном животу. До данас Господ то исто чини напајајући водом бесмртности све који му притичу.
   На крају Епископ Јустин позвао је верујући народ да следују Христу који је Пут, Истина и Живот, проповедају као што је и Он проповедао у Самарији и приводе неверујуће ка Извору живота Kоји је заправо Христос – Почетак и Kрај.
   Након Свете Литургије братство Храма Светог архангела Гаврила приредило је трпезу љубави за све присутне.

  Студент теологије Александар Јелић
   извор: eparhija-zicka.rs

РАДОСТ СЛУЖЕЊА / Поздрав од Александре и Алексеја!

     Свитац тражи пријатеља

   Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да трчи тамо-амо. Шта ли то тражи? Пријатеља он тражи! Јер сви имају по неког, имају много пријатеља, а он једног јединог.
   А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га тражи. Летео је тако, летео кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд. “Скакавчићу, скакавчићу” – позва га свитац. “Шта хоћеш?” Одазва се скакавац. “Желиш ли да ми постанеш пријатељ?” “Желим.” “Е, па онда хајде да се играмо,”обрадова се свитац.
   “Добро,” сагласи се скакавац, али мало касније; морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, осветли ми пут и помози ми да га пронађем.”
   “Е, не могу да ти светлим,” одговори свитац. “Морам да идем да тражим пријатеља.” Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлете даље.
    Опет је летео тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар. “Хеј, ти!” позва га свитац. Мрав се одазва. “Хоћеш ли да ми будеш пријатељ?” “Хоћу,” одговори мрав. “Онда пођи са мном да се играмо.” “Добро,” сагласи се мрав. “Само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде помози ми да пронађем пут.” Али свитац рече: „Не могу да ти помогнем, јер морам да тражим пријатеља.“ Са тим речима подиже свој фењерчић и оде даље.
    Једне летње вечери свитац је опет трчао тамо-амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? Још тражи пријатеља. Па зар га није већ нашао? Није. Драга децо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица, јер он стално лети унаоколо тражећи га. Kако је само уморан!

                                                                                   Су Ју Ђин

Бог нас је створио да будемо домаћини свега што је створио, али и да служимо једни другима.Служити другоме значи бити добар (пријатељ) према свим људима који нас окружују.

   ЗАПАМТИ

Служењем се угледамо на Господа Исуса Христа који је због нас дошао у овај свет, страдао и Васкрсао! Читав Његов боравак на земљи је био служење људима.

   Задатак

   Саслушај и прочитај пажљиво причу Свитац тражи пријатеља и ако желиш напиши по својој жељи наставак приче.
   Потруди се да прича има срећан крај. Нека ти Христос буде узор и писању наставка приче.

Алексеј Бошковић, Гуча

Није дуго прошло, а свитац је изгубио сваку наду да ће наћи пријатеља. Био је тужан и усамљен. Једино друштво био му је његов плавичасти фењерчић, али то није било довољно. Одједном је зачуо из оближњег жбуна нечије речи:
 "Пријатељу, пријатељу, зашто си тако тужан?" Зачуђен огласи се питањем: "Како ме можеш назвати пријатељем кад ме не познајеш, а ја те чак и не видим?" "Зар је важно како ћу те назвати? Ја само хоћу да ти помогнем и поделим тугу са тобом." На те речи, свитац се обрадова. Схватио је да је коначно добио пријатеља кога још и није  видео. "Знам како је то бити тужан. Ја сам изгубио брата", изговорио је мали скакавац  и појавио се пред свицем. Свитац се додатно обрадова и усхићено одговори: "Не брини мој мали пријатељу. Ја сам га данас видео и помоћи ћу ти да га нађеш!" Тако је и било. Свитац је коначно схватио шта значи пријатељство. Од тада, стекао је пуно нових пријатеља, али му је најдражио био мали скакавац. Са свима њима делио је и радост и тугу и добро и зло.

Александра Достанић, Гуча
17. мај 2020.

Недеља Самарјанке у манастиру Свете Тројице на Овчару, 26.5.2019.

   После читања Јеванђеља епископ Јустин се осврнуо на јеванђелску перикопу о жени Самарјанци рекавши: -Господ кроз ову причу говори да је Он извор живота, да је Он Истина, Пут, Живот, све у свему. Међутим, жена Самарјанка њега није препознала као Спаситеља док није ушла у дијалог са њим. Реч по реч дође до тога да Господ зна да је пет мужева имала и да овај којег сада има, није јој муж. То је њу удивило. Али је удивило када је чула да он има извор воде живе. Да би се лишила животне тегобе, свакодневног ношења воде, а чувши да постоји вода жива од које се не жедни, она је зажелела ту воду живу. Господ јој говори да је он тај Животворни Источник. Тада разгоре се у њој срце, сети се шта је чула од предака да треба да дође Месија који спасава род људски. Препознала је у њему Месију и одмах је отишла и рекла свом народу да је чула и упознала Месију. И поверова народ. Поверовали су они који су имали чисто срце и добру вољу.

   -Има и данас оних у нашем роду који су исто тако чули за Свето Писмо од својих старих: да постоји Бог, да се слави слава, да иду у Цркву и слично. Из нараштаја у нараштај се то преносило, али је дошао нараштај да потомци заборавише на ту причу. И као што је Самарјанка хтела дијалог са Богом, са незнанцем, тако и данас има оних који неће дијалог са Богом, већ презиру Бога. Сматрају да је то превазиђено у временима прогреса и да су све остало бабске приче. Има и оних који се муче са именом Божјим; има ли Бога, нема ли Бога? Муче се са тим мислима. То је добро. Ту се може десети да Господ Бог омекша окорело срце. Чули смо како је жена Самарјанка разговор са Богом, а била је велика грешница. Она је постала и његова следбеница – Света мученица Фотина. Она је за име његово била спремна и живот свој да положи и страдала је као мученица, рекао је Владика и додао:

   -Данас се хришћанима често спочитава лоше живљење, чак лошије него код људи ван Цркве. Међутим, разлика се састоји у покајању које хришћани живе. На тај начин се напредује, неприметно. Kао што се жена Самарјанка сусрела са Христом тако се и ми сусрећемо са Христом, и у додиру са њим ми постајемо свесни своје грешности.  Све нам је дозвољено, али нам није све на корист. Оно што је Реч Божија, само нам је то на корист. Приговарају нам да смо затуцани јер живимо по књизи старој две хиљаде година. Међутим, то није две хиљаде година него много више. Од постања света па до Христа, све је у њој садржано и у Христу се све испунило. Смирење је основа сваког подвига; да би се могао схватити домострој Божији, уз стално читање Светог Писма, житија Светих и дела Светих Отаца. Да би се приближили Богу, требамо се наслађивати његовом вечном Речју, а не сурогатима које нам медији нуде.

фото/видео: Марина Луковић

ДЕЦА И МОЛИТВА

   У једној шумадијској вароши након Литургије упита човек свештеника: "Оче, шта да радимо са децом која нам сметају на служби да се молимо?"
   -Kад се будете заиста молили нећете ни примећивати децу, одговори свештеник.
   свештеник Марко Јефтић

ВАСКРШЊА ПЕСМА

ЛИТУРГИЈА, Епизода 6, Допунимо молитву Господу

ДОПУНИМО МОЛИТВУ ГОСПОДУ
Наставак литургије верних

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ 

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

4.5.2019.

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, ГУЧА

Икона - прозор у Царство Божије / СЛАГАЛИЦА: Свети Василије Острошки

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА КОНЧУЛ
и Филигран Покимица

Слагалицу преузми овде: www.jigsawplanet.com

То се Господ уселио у мене

                             

ИЗ ДРАГАЧЕВСКОГ КРАЈА

Гуча

Планина Јелица

Радови Снежане Костић
Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча

Радови Младена Божанића Божеца

УКРШТЕНИЦА

Министар Вукосављевић о вирусу фалсификовања српског идентитета

   -У вези са информацијом да се на званичној интернет презентацији Европске уније односно у тзв. „углу за учење” налази податак да је Никола Тесла „чувени Хрват”, са жаљењем констатујем да се ради о већ безброј пута понављаном фалсификату који се упорно натура из одређених кругова у Хрватској са циљем бестидног својатања и кроатизовања српског културноисторијског идентитета, каже министар културе и информисања Србије г. Владан Вукосављевић у изјави коју је објавило Министарство на својој интернет-страници.
   -За посебно жаљење је што је тај вирус ушао и на званичну интернет страницу ЕУ, организације која се, бар декларативно, залаже за истинита историјска становишта и политику разумевања и међусобног уважавања држава и народа у Европи" каже министар Вукосављевић. 
   У издању манастира Студенице, 2015. године је изашла студија која објашњава порекло једног од највећих генија у историји човечанства - Николе Тесле.

   извор: www.spc.rs

2016.

КРАЉЕВИ И СВЕТИТЕЉИ СРПСКИ, Историјски музеј Србије, Београд, 7. мај - 20. новембар 2020. године

                       

   Аутор изложбе: Вања Вуксан

   Изложба "Kраљеви и светитељи српски" реализује се под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а уз подршку компаније ДДОР осигурања. Она представља резултат вишегодишњег истраживачког рада ауторке и настоји да прикаже значај династије Немањић за настанак, развој и хармоничну усклађеност српске државе и цркве, као и важност култа "Старе српске државе", оличене управо у овој славној светородној династији, за истрајавање српског народа током вишевековне турске власти и коначну обнову државности у 19. веку.

   Поставка изложбе је сачињена од 12 тематских целина, које описују прве династије преднемањићког доба, порекло и постојбину династије Немањић, симболички и титуларни карактер имена Стефан и Урош, значај патрона Светог Стефана Првомученика за династију, владарске инсигније Немањића, њихова столна места, улогу државних сабора, култ владара ратника, династичку лозу Немањића, процес стицања аутокефалности, процват задужбинарства, гробне цркве и светост.
    На изложби су обухваћени бројни оригинални предмети (накит, оружје, владарски новац и рукописи), копије и репродукције фресака, икона и реликвија, које приказују богатство и разноликост сачуваног материјалног наслеђа државе Стефана Немање и његових наследника током два века власти, као и њихове изузетне доприносе не само на државотворним и црквенотворним пословима, већ и у областима просвете, књижевности, архитектуре и задужбинарства, изразито важног за династију, о чему сведоче бројне цркве и манастири, пре свих Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и Сопоћани, које је УНЕСKО уврстио на листу светске културне баштине.
   Посетиоци ће имати јединствену прилику да виде изузетно вредне предмете, попут печатњака кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студенице, парапетну плочу из Дежеве, део збирке Музеја Рас у Новом Пазару, прву Дечанску хрисовуљу, оснивачку повељу манастира Дечани из 1330. године која се чува у Архиву Србије, као и кивот краља Стефана Дечанског из Музеја СПЦ, који ће бити део изложбе током прва три месеца њеног трајања.

   Реализацију изложбе су материјалима из својих фондова помогли: Музеј СПЦ, Музеј „Рас” у Новом Пазару, Народни музеј у Београду, Народни музеј Kраљево, Народни музеј Ниш, Народни музеј Аранђеловац, Народни музеј Лесковац, Народни музеј Чачак, Музеј у Смедереву, Музеј рударства и металургије у Бору, Архив Србије, Народна библиотека Србије, Архив САНУ, Библиотека Српске патријаршије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Универзитетска библиотека у Санкт Петербургу и Галерија Матице српске.
   Историјски музеј Србије се посебно захваљује на помоћи и благослову за реализацију изложбе митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, епископу милешевском Атанасију, епископу рашко-призренском Теодосију, епископу жичком Јустину, епископу будимљансконикшићком Јоаникију и свештенству Манастира Студеница, Манастира Ђурђеви Ступови, Манастира Градац, Манастира Сопоћани, Манастира Жича, Манастира Kончул, Манастира Бања у Прибојској бањи, Манастира Милешева, Манастира Давидовица, Манастира Вољевац, Манастира Ђурђеви Супови у Будимљу код Берана, Манастира Морача, Манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Манастира Светог Николе у Псачи, Манастира Лесново, Манастира Светог Пантелејмона у Нерези, Манастира Светог Никите у Бањанима, Цркве Светог Петра и Павла у Расу, Цркве Светог Николе у Баљевцу, Цркве Светог Ахилија у Ариљу, Цркве Светог Ђорђа у Мажићима и Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу.