среда, 28. јануар 2015.

уторак, 27. јануар 2015.

Мошо Одаловић, КОЈИМ ПУТЕМ, КОЈОМ СТАЗОМ


Још смо мали и не знамо
шта је криво, а шта право.
Не смемо да залутамо -
помози нам, Свети Саво!

Немој ово, немој оно;
ни то тамо није здраво!
Где удара твоје звоно -
тамо ћемо, Свети Саво!
Којим путем, којом стазом,
којим сатом до свог века?
Твојим ћемо путоказом -
од првака до човека.

понедељак, 26. јануар 2015.

ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ, Чачак, 28.1.2014.


Слово Светом Сави


Свети Саво Српски,
спаси свет самоук,
самртнике, самотнике
саслушај.

Стрпљиво сагледај
сагнуте саговорнике,
сабери сабраћу,
самилост спомени.

Свадљива сабраћа
сазидаше смутњу.
Сотону сатерај са слика,
светлост, свитање
свесрдно слиј слепима.

Свемилостиви Саво,
снивамо снове самотворне.
Соколи снуждене,
себичне сагуби, самопрезир сатри,
смех сложнима саткај.

Спомени сужње,
сачекај свануће,
саздај сазвучје сапутника,
свемоћ свемудрих
скрушеним Србима скраси.

Склони среброљупце,
саможиве стишај,
сурове страсти смири,
стазама сеј срећу.
Саосећај саспи саможивима,
сабљом својом сасеци самовољу,
сагнај сујету,
слави слободу.

Снежне сметове склони
са стаза суседа
самоћом сломљених.

Свевишњи сине Српски,
свемогући Светитељу
спаси срца слугу својих,
спасењем саздај судњи сат.

Кристина Јоцковић
Земун

"Звончићи Светом Сави", Светосавско звонце, 2015.

Свет књиге: "Звончићи Светом Сави"

   Светосавско звонце  поново радује читаоце новом књигом, антологијом  ”Звончићи Светом Сави”. Књига је замишљена као приручник за ученике, али и наставнике и вероучитеље. Књига се састоји од десет поглавља:

    Живот Светог Саве
    Средњевековни писци о Светом Сави
    За млађи узраст
    За старији узраст
    Легенде
    Стваралаштво младих – дечје стваралаштво
    Народне песме о Светом Сави
    Родољубиве песме
    Драмски текстови
    Песме са нотним текстовима


Филм о Светом Сави


Молитва Светом Сави


Матија Бећковић, ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ, Гуча, 19.6.2014.


Тропар Светом Сави

                                    
Тропар глас 3.

     Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног Апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
       

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА, СВЕТОСАВСКЕ ИСКРЕ, Београд, 2013.

ДАР ЕПИСКОПА ЖИЧКОГ Г. ЈУСТИНА ВЕРНОМ НАРОДУ НА ЛИТУРГИЈСКОМ САБРАЊУ У ГУЧИ, 30.11.2014.

недеља, 25. јануар 2015.

Празници: СВЕТИ САВА, 27. јануар

Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в.10.мај/ 27. април 

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

петак, 23. јануар 2015.

СВЕТОСАВСКА ХИМНА


                                        

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА, Ваљево, 2014.

Хор Чаролија, Свети Сава

ХИМНА СВЕТОМ САВИ - ТРУБЕ

Библиотека општине Лучани, Гуча, октобар 2014.

ПРИНЦ РАСТКО - МОНАХ САВА


ПРИНЦ РАСТКО НЕМАЊИЋ СВЕТИ САВА, ПРВИ АРХИЕПИСКОП И ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКИ

   Свети Сава

     Родио се око 1175. године, као трећи син Стефана Немање и Ане. Старија браћа су му Вукан и Стефан. На очевом двору стекао је веома добро образовање. Већ са 15 година добио је као удеони кнез од оца на управу Хум. Међутим, жељан духовног усавршавања, он бежи на Свету Гору. У светогорском руском манастиру Светог Пантелејмона примио је око 1191. године монашки постриг, а касније је прешао у грчки манастир Ватопед и најзад у свој новоосновани српски светогорски манастир Хиландар. На Светој Гори је остао пуних 16 година .
     У Србију се враћа 1207. године и мири завађену браћу, а 1219. године одлази у Никеју, где успева да постигне оснивање архиепископије и добијање аутокефалије српске цркве. Исте године на празник Успенија Пресвете Богородице , у Никеји, Сава је хиротонисан за првог српског архиепископа. Свети Сава је два пута посетио Свету Земљу. По повратку из Јерусалима, тешко се разболео и упокојио у Трнову 14/27. јануара 1235. године. У тадашњој бугарској престоници је и сахрањен, а мошти су му у манастир Милешеву пренете 1237. године где су почивале док их Синан-паша није однео у Београд и спалио на Врачару. Данас се на овом месту уздиже један од највећих православних храмова.


ДЕЛО СВЕТОГ САВЕ

Када се пише живот Светог Саве, пише се уствари почетак наше просвете у Средњем веку.

Његова личност и његов рад били су вековима извор српске културе.
 

Милош Црњански

     Значај који је Свети Сава оставио на српску уметност, књижевност, теологију, медицину, просвету, једном речју свеукупну културу једног народа, најбоље илуструју ријечи „на све стране и сваки његов корак био је поуздан и добар; дотакао се многочега и сваки његов додир је био мелем; осврнуо се на много шта, и сваки његов поглед претворио се у дивно дело“. Сви његови биографи, почев од Доментијана и Теодосија, забележили су Савину блискост са уметношћу кад су описивали његову ктиторску делатност у Србији, на Светој Гори, у Цариграду, Палестини. Где год се кретао ступао је у додир не само с градитељима и сликарима, него и са преписивачима књига и њиховим илустраторима. Његова најзначајнија књижевна дела су: Житије Стефана Немање, Хиландарски типик, Студенички типик, Карејски типик, Законоправило или Крмчија. Записана је и његова Беседа о правој вјери изречена у манастиру Жича 1220. године. У Хиландарском и Студеничком типику налазе се прописи за болнице у овим манастирима. Према томе, Свети Сава је не само оснивач наших болница већ и први медицински писац и здравствени законодавац. Државно светковање Савиндана увео је кнез Милош Обреновић 1823. године, а законом од 13. јануара 1841. године почео се славити као школска слава.
   Међутим, први траг о прослави Светог Саве датира из 1734. године у уџбенику за четврти разред српско-латинске школе у Сремским Карловцима .

Посвећенице Светом Сави

Чачак, 2007.


***
ИСЦЕЛИТЕЉ

Идем

кршном гором

и

болан, непреболан, тражим

отисак стопе у камену.

Падам ничице.

Главу

у стопу стављам

и чекам...

На моју главу

спушта се

топла рука...

Погледам:

нада мном

и

својом стопом

Сава Ицелитељ.


Гуча, 1998.

***
НАДА

Тискамо се,

опет,

к'о некад,

под скуте

Светог Саве.

Надамо се,

опет,

к'о некад,

да ће нам

улити

разум

у наше

испране главе.

***
СТРЕПЊА

Били су Срби,

њихове цркве и манастири,

па грбови,

па-заборав.

Били су Срби,

на Косову,

у Сент Андреји,

Новој Сербији...

Тамо их више нема.

Били су Срби,

њихове цркве и манастири,

па гробља,

па-заборав.

Немој нас

и Ти

заборавити

Светитељу.

Ника-Никола Стојић (Гуча, Драгачево, 1930), члан Удружења књижевника Србије, живи у Гучи. Објавио је бројне књиге, међу којима и песничке.


СЛОВО СВЕТОМЕ САВИ

...Славовенчавам Те,

Свети,

брујем звона Студенице,

тамјаном Грачанице,

воштаницом Јежевице,

гроздом тамјанике

у Твојој стопи

изнад чачанске Трнаве,

исцелитељском водицом

код Твоје кабларске испоснице,

китом босиока на рамену небесне Павлице,

стручком јагорчевине у зеници  Сопоћана,

саборским колом на Опленцу,

молитвом на Врачару,

погледом окренутим Сунцу,

појем монахиња у Никољу на Каблару,

обетинским састанком у Придворици,

постом у Жичи,

иконом у Хиландару,

прекрштеним рукама у Острогу...

То,

грешан,

једино могу,

једино могу,

ја-Силуан из четрнаестог,

ја-Силуан у двадесетпрвом веку.

***
УСКЛИКНИМО, С ЉУБАВЉУ...

И када нам се пролећни славуј јави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када жањемо пшеницу у Морави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нам се дете од болести опорави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нам у души блаженство борави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нас обожи икона о крсној слави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нас смрт у вечности заборави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

***

УЛАЗАК
Улазим у Милешеву:

Свети Сава.

У припрату краља Радослава у Студеници:

Свети Сава.

У Богородицу Љевишку:

Свети Сава.

У прву цркву Пећке патријаршије:

Свети Сава.

У другу:

Свети Сава.

У трећу:

Свети Сава.

У Дечане:

Свети Сава.

У Каран:

Свети Сава.

У Каленић:

Свети Сава.

У Манасију:

Свети Сава.

У сваку српску цркву:

Свети Сава...

Улазим у себе:

Свети Сава.

Радован М.Маринковић(Придворица, Чачак, 1936), члан Удружења књижевника Србије, живи у Чачку. Објавио је бројне књиге, међу којима и песничке.

Појте му Срби...