БОЖЈИ РОЂЕНДАН

   Причала ми је Божићна звезда да највише воли ово доба године кад се приближава дан Христовог рођења. Звезда каже:

   На целом свету се слави. Градови су украшени, окићени. Људи купују разне поклоне. На радију, телевизији и у новинама свакога дана се најављују божићне распродаје и велика снижења. Таман сам помислила да ће Бога да се сете, када чујем да у неким западним земљама, виђе и не говоре Божић, него даривање. Тако они зову празник Рождества Христовог.

   Овде код вас, пијаце су постале праве мале храстове шуме. На све стране бадњаци, учинило ми се као да је некима важнији Бадњи дан од Божића. А опет, много је лепше што људи бар један дан у години мисле на Бога. Веровала сам купиће бадњак и дарове да би са породицом прославили Божји рођендан, а они мисле само на обичаје.

   Изгледа да је свет заборавио зашто се уопште слави Божић. Налажу Бадњак или га држе као украс, спремају посну вечеру, зато што је такав обичај (а то последњи дан Божићног поста), помешали су источне и западне обичаје, а у цркву на службу мало ко иде, нити зна да је бадњак символ самога Христа.Божјег рођења се мало ко сети.

   Видела сам и неке од многобројних прослава. Завирим кроз прозор вртића, школа, предузећа, а тамо столови пуни ђаконија, све је лепо окићено и украшено. Много поклона, божићних пакетића, трешти музика, а ни једне једине духовне песме. Одрасли и деца једу и пију, и као, то им је прослава Божића, али...Нажалост, сви су они Слављеника заборавили.
   То је као да су оног ко прославља рођендан оставили испред затворених врата. Замислите како бисте се ви осећали да позовете госте на свој рођендан, а гости вас избаце из куће, оставе напољу и на вас потпуно забораве?
   Нажалост, сваке године је све горе. Људи мисле само на храну, поклоне и славље, а Бога Живога мало ко се сети. Није Божић због бадњака, него бадњак због Божића.
   Тачно у поноћ сви наздрављају, грле се и љубе, честитају једни другима празник, а на Богомладенца, због чијег су се рођења окупили, заборавили. Једни друге дарују, а за Богомладенца Христа нема ничега. Ни један једини, мајушни дарак.
   Како би сте се ви осећали, кад би се на вашем рођендану гости међусобно даровали, а вама не би дали ништа?
   А шта то Господ жели да му људи дарују за рођендан?
   Жели да Га приме у своје срце. Да схвате да је Он због њих дошао на овај свет и да се из љубави жртвовао за све. Зато што Он људе неизмерно воли и никада их не оставља.
   Вера и љубав према Богу и ближњима, највећи је дар којим можемо даровати Господа Дародавца свих добара.

"Светосавско звонце"