Празници: Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

   А кад се наврши време, посла Бог сина својега једнироднога (Гал. 4,4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: радуј се, благодатна...ево зачећеш и родићеш сина -у то време изађе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља свога, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што га је зачела без греха, од Духа Светога а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастрири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситљу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2,14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, чиваном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима,и дариваше Га даровима својим (Мат. 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цараод рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза инаговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могаху извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.