Свет књиге: БОЈ НА КРСТАЦУ

Гуча, 26.12.2014.

Срби браните свом снагом

огњиште и српско племе!

Из прокламације врховног команданта српске војске регента Александра, 1914.

ПРИСТУПНО СЛОВО

   У години када обележавамо стогодишњицу почетка Светског рата (1914-2014), потомци српских славних ратника са дужним традиционалним поштовањем се сећају и историјског догађаја на Крстацу, који је био поприште окршаја српске војске и умногоме јачих аустријских(1) снага, које су надирале од Ужица и Пожеге ка Чачку и даље, што би у случају успеха имало за Србе несагледиве последице.

   Ова књига расветљава догађаје од прелаза Аустријанаца преко Дрине до боја на Крстацу 22. новембра 1914. године(2). Централно место имају борбе Ужичке бригаде под командом пуковника Ивана С. Павловића из Ужица и његових храбрих виших официра, међу којима се посебно истакао командант 2. кадровског батаљона 4. кадровског пука пешадијски мајор Видосав А. Марјановић из пожешке Висибабе, за кога је пуковник Павловић написао да ће "његово име бити исписано златним словима и да му се најдаља покољења диве и славе га за вечита времена".

   Силан отпор бројно надмоћнијег непријатеља на Крстацу сломљен је примереном истрајношћу и храброшћу, одважним и несаломљивим духом трећепозиваца и синова - кадроваца Ужичке бригаде. Понесене безграничним самопоздањем и високим моралом, у неравноправној борби, српске трупе су донеле слободу своме крају - Драгачеву, Ариљу, Пожеги, Ужицу...

   Иако неки историчари овај догађај убрајају међу локалне борбене окршаје, он је после Колубарске битке (6. новембра) у западној Србији, био најзначајнији. Бој на Крстацу (22. новмбра), који је Ужичка бригада са дивљењем извела, био је од великог значаја за даљи развој успеха у борбама Првог светског рата, првенствено Ужичке војске којом је командовао генерал Вукоман Арачић и 1. армије, чији је командат био генерал Милош Божиновић, која је осигуравала фронт на Дрини, начелник Главног генералштаба је био генерал Радомир Путник, који је у сарадњи са својим помоћником пуковником Живојино Мишићем 1914. године израдио план за одбрану земље.

 

Јовиша М. Славковић, БОЈ НА КРСТАЦУ 1914. ГОДИНЕ, Центар за културу и спорт, Гуча, 2014.

  

Све старешине и војници српске војске су исказивали челичну истрајност, пожртвовање, несаломљиву вољу, енергију и храброст. Многи официри и војници у саставу Ужичког одреда, који су бојовали и на Крстацу, учествовали су (у јесен 1915.) у разбијању и протеривању Аустријанаца преко Дрине (код Вишеграда) и у борбама са Бугарима (код Врања и Лесковца) у којима је погинуо и јунак над јунацима мајор Видосав Марјановић. За помен и незаборав су: пуковник Јарослав Јанкура, мајор Радосав Живковић, потпуковник Петар Тодоровић, капетан Живко Милошевић, мајор Радаковић, потпуковник Боривоје Тошић и други.

   Жртвама Великог рата нека је вечна слава и хвала!

   Свакако да се треба сетити, за незаборав, да су, после три деценије (1944), готово, истог месеца (почетком децембра), и на истоветном подручју Крстаца, вођене борбе јединица НОБЈ и Немаца за ослобођење Драгачева.

   У другом делу ове публикације су прилози о Крстацу, који се односе на његову некадашњост и садашњост, што ће заинтересованима умногоме помоћи да проуче прошлост, а донекле предвиде будућност овог села и његових мештана.

   Свакако, ова књига је и посветница и посвећеница: да се не заборави како су наши преци (прадедови и дедови) отимали слободу бранећи родно крајиште и дете у колевци.

Аутор

На Задушнице

9/22. фебруар 2014.

(1) Аустроугарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији

(2) Датуми су по старом календару