Посвећенице Светом Сави

Чачак, 2007.

САВА НЕМАЊИЋ

Појави са као дуга.

Премости векове

И спусти се међу нас.

Обасјани његовом светлошћу,

одахнусмо;

верујемо да су све таме

и непогоде

прошле

и

да нам

долазе лепши дани.

***

ИСЦЕЛИТЕЉ

Идем

кршном гором

и

болан, непреболан, тражим

отисак стопе у камену.

Падам ничице.

Главу

у стопу стављам

и чекам...

На моју главу

спушта се

топла рука...

Погледам:

нада мном

и

својом стопом

Сава Ицелитељ.

Гуча, 1998.

***
НАДА

Тискамо се,

опет,

к'о некад,

под скуте

Светог Саве.

Надамо се,

опет,

к'о некад,

да ће нам

улити

разум

у наше

испране главе.

***
СТРЕПЊА

Били су Срби,

њихове цркве и манастири,

па грбови,

па-заборав.

Били су Срби,

на Косову,

у Сент Андреји,

Новој Сербији...

Тамо их више нема.

Били су Срби,

њихове цркве и манастири,

па гробља,

па-заборав.

Немој нас

и Ти

заборавити

Светитељу.

Ника-Никола Стојић (Гуча, Драгачево, 1930), члан Удружења књижевника Србије, живи у Гучи. Објавио је бројне књиге, међу којима и песничке.

СЛОВО СВЕТОМЕ САВИ

...Славовенчавам Те,

Свети,

брујем звона Студенице,

тамјаном Грачанице,

воштаницом Јежевице,

гроздом тамјанике

у Твојој стопи

изнад чачанске Трнаве,

исцелитељском водицом

код Твоје кабларске испоснице,

китом босиока на рамену небесне Павлице,

стручком јагорчевине у зеници  Сопоћана,

саборским колом на Опленцу,

молитвом на Врачару,

погледом окренутим Сунцу,

појем монахиња у Никољу на Каблару,

обетинским састанком у Придворици,

постом у Жичи,

иконом у Хиландару,

прекрштеним рукама у Острогу...

То,

грешан,

једино могу,

једино могу,

ја-Силуан из четрнаестог,

ја-Силуан у двадесетпрвом веку.

***
УСКЛИКНИМО, С ЉУБАВЉУ...

И када нам се пролећни славуј јави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када жањемо пшеницу у Морави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нам се дете од болести опорави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нам у души блаженство борави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нас обожи икона о крсној слави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

И када нас смрт у вечности заборави,

Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави!

***

УЛАЗАК

Улазим у Милешеву:

Свети Сава.

У припрату краља Радослава у Студеници:

Свети Сава.

У Богородицу Љевишку:

Свети Сава.

У прву цркву Пећке патријаршије:

Свети Сава.

У другу:

Свети Сава.

У трећу:

Свети Сава.

У Дечане:

Свети Сава.

У Каран:

Свети Сава.

У Каленић:

Свети Сава.

У Манасију:

Свети Сава.

У сваку српску цркву:

Свети Сава...

Улазим у себе:

Свети Сава.

Радован М.Маринковић(Придворица, Чачак, 1936), члан Удружења књижевника Србије, живи у Чачку. Објавио је бројне књиге, међу којима и песничке.