Ми славимо светога Јована -
Господњега Крститеља славна,И Претечу дивнога Пророка,
У ком нема страха ни порока.
Из пустиње ка Јордану иде
Да сви људи чудо Божије виде,
Покајте се, он народ позива
Да му грехе крштењем измива,
Стиже Исус до реке Јордана
Да се крсти од Светог Јована,
Да се крсти Који греха нема,
Да нас грешне за спасење спрема.
Свети Јован руком Га показа
Јагње Божије, то за Њега каза,
Који узе целог света грехе
И даде нам небеске утехе.
Јордан река када виде Спаса,
Задрхта се од силног ужаса,
Уплаши се и натраг се врати:
Зар и Чистог треба водом прати?
Зар да перем ја својега Творца,
Зар да мијем светлијег од сунца?
Ја навијек умивах грешнике,
И грешнике, па и покајнике.
Али не смем Христа измивати
Зато морам ја натраг бежати.
Онда Господ ка Јордану рече
Да он опет својим током тече,
Па с обрати светоме Јовану:
Крсти Мене у реци Јордану.
Тад Претеча Господа замоли
Да му такво дело не дозволи,
А Господ му на то одговори:
"Ој, Јоване, сада тако твори,
Сваку правду испунити треба
То је воља Оца нашег с неба".
Тако рече и приклони главу,
Свети Јован пружи руку праву.
Када они тако прозборише,
Небеса се сама отворише,
И Дух Свети с небеса се спусти
Затим паде бео облак густи,
Сви присутни од страха падоше
Јер глас Оца из облака чуше:
Син је ово Мој Љубљени знајте,
Њега једног сада послушајте,
О Владико и Безгрешни Христе,
Друго Лице Тројице Пречисте,
Пример нама показа смирења,
Крстивши се, Чист и без крштења,
Опра целог света сагрешења,
То учини рад` нашег спасења.
Ти показа Своју љубав нама,
Да следимо по Твојим стопама,
Ти нам рече што нам треба бити,
Увек чисти, од греха се мити,
Прво водом, свето је крштење,
Па сузама, то је очишћење,
Па и огњем, то је искушење,
Нај`зад Духом, то је тек спасење.
Слава Теби, о Предраги Боже,
Такву љубав ко имати може?
Теби Спасе, слава увек нека,
До сад, од сад, сада и до вјека.
Нема коментара:
Постави коментар